|
|
|
|
|
|
|
Kako stojite sa osecanjima prema osobi koju ste najvise voleli do sada? Vasa prva i najveca ljubav?
Do sada najrealnije recheno ... nazalost to je bolna istina ... sve one klasicne price, zaboravi ga, nije vredan ... bla bla ... samo su zavaravanja ... jer celi zivot ce taj neko ostati deo tebe i deo tvog srca ce pripadati njemu/njoj i bilo bi stvarno lepo kad bi covek mogao napraviti klick u svojoj glavi i reci danas volim a sutra vise ne .... jedino sta se mozes nadati a to je da ce vreme uciniti svoje .. i da ces nadam se upoznati nekoga ko ce ti pruziti mnogo vise i ko ce te usreciti milion puta vise nego on/ona... samo nemoj gubiti nadu ... i zivi dalje ... nemoj se povlaciti u sebe .. dozvoli nekome drugom da te upozna... jer u stvari, mozda se bas negde u tvojoj blizini skriva onaj pravi ...nabaci osmeh na lice jer svaki novi dan nova nafaka  )
Bar ja mislim da trebamo tako uraditi, zivot ide dalje pa sad...kud puklo nek pukne. Sta vi mislite o tome? |
|
|
|
|
Uvek stojim jako lose!
Mene te klasicne price ne tese... Naprotiv ne mogu da kazem nije vredeo, vredeo je cak mozda i mnogo vise od mene ali vise nije bitno. Shvatili smo da nismo jedno za drugo, dva sveta ili kako to vec nazvati... Vise volim da sam pesimista pa kada mi se nesto lose dogodi da se obradujem i pomislim da nada zaista postoji. Ne zelim da se smejem i pravim da je sve ok jer nije, plakacu dok mi ne bude bolje jer je tako lakse... A kada ga prebolim onda cu se ponasati onako kako se tada budem osecala...
__________________
"... Bori se za ono sto zelis, inace bices prinudjen da uzmes ono sto ti drugi daju!
Zivot je previse dug da bi se u njemu napravilo mnogo gresaka, a kratak da bi se sve ispravile!!!" :frown:
|