Kazu da se knjige ne dele na dobre i lose, nego na procitane i neprocitane.
Mogla bih se sloziti u principu, nijanse su te koje ponekad prevagnu.
Recimo, izuzetno cenim D.H.Lorensa, procitala sam sva njegova dela, a zelim samo da pomenem "Dugu"!
Nju ne bih nikome preporucila. Knjiga je ogromna (volim ako je i dobra) ali, toliko je teska i neverovatno smarajuca.
Na dvadesetak stranica se prica o osecanjima jedne osobe, recimo, i na tih dvadeset stranica,ista osoba promeni misljenje bar deset puta vise, cas voli a onda shvati da sazaljeva, onda sazaljenje predje u opsesiju, opsesija u mrznju, mrznja odvede u strast...
Mislim, tri generacije zena, svaka toliko ista sa onom drugom, da nema potrebe da se cita dalje od te jedne i to presedne. Likovi su malo "udareni", i Lorens se verovatno odlicno snalazi u takvom "okruzenju", dakle, majstor je da to ludilo i opise, ali, tesko da citalac moze da svari.
Citanje knjige je bilo kulucenje, ali, ja ne odustajem tako lako
Sve vreme sam zelela da se sto pre zavrsi, i kad sam konacno dosla do kraja, odahnula sam i (mada nemam obicaj) pogledam sta kriticari kazu!
Heh, prvi rece doslovce: Ova knjiga nikad nije smela da ugleda svetlo dana...
Drugi: " Ponekad sam se osecao ocajnim citajuci ovu knjigu....."
Dakle, D.H. Lorens DA, "Duga" samo ako imate zivaca i visak slobodnog vremena.
P.S. Ukusi se razlikuju, rece djavo i sede u koprive...