Ne bih nekima preporucila da procitaju cetiri dela jednog pisca. Ne zato sto mi se ne dopada, vec zato sto zaista nije za svakoga.
Na predlog cenjenog mi Shkota, gospodina McLoud-a, u poslednja dva meseca sam se pozabavila delima cenjenog gospodina Michel Houellebecq (u Srbiji: Misel Uelbek).
(Ne)treba citati ovim redosledom:
- Prosirenje podrucja borbe
- Elementarne cestice
- Platforma
- Mogucnost ostrva
Preporucujem ih samo ljudima, koji su ili bili depresivni, pa znaju kako je ili imaju ozbiljnih namera da padnu u depresiju.
Savrsene cetiri knjige kao priprema za samoubistvo (iz zasede).
Realno sagledavanje pre-apokaliptickog raspolozenja danasnjice, kao i jako realna, nikako iskrivljena slika naseg drustva.
Takodje, Uelbeka mogu da citaju samo oni, koji vec duze vreme slusaju TOOL, pa su navikli na ispade tipa:
"dok sam stajao na dini, gledao sam kako ona skida svoju haljinu, a crnac iz kluba kleci izmedju njenih nogu. pogledao sam lice coveka kraj sebe, bilo je izopaceno: po ko zna koji put je dobio po picci od zene, koja mu se dopadala.
- u kaseti auta je noz...ubi ga.
- a?
- zasto da ne? dok je jebe, pridji mu s ledja i prerezi mu grkljan...nece te nikada uhvatiti.."
To je mali isecak iz knjige "Prosirenje podrucja borbe".
Kratko receno: Uelbekove knjige su pune nasilja, depresije, sexa, izopacenog sexa, fetisha, mazohizma, sadizma, usamljenosti, raspada, amorala....sve ono, sto je zaista svugde oko nas, samo spakovano izmedju dve korice.
Nakon citanja ovih dela i sagledavanja sveta, kakav zaista jeste, spremni ste za samoubistvo.
__________________
.
|