Ja onaj post nisam pisao kao pripadnik ni religije ni nauke. Samo sam konstatovao sta jedno pruza sta drugo. Kao sto si i sam rekao pruza odgovore ali ne njihovu ispravnost.
Mislim da si trebao da skaprias moju poentu josh kad sam se izjasnio kao spiritualan-ne religiozan.
Zato sto jeste. Svi zivomo neke domene, mislimo da smo neko i nesto. Evo ti jedan najbanalniji primer, neko se postavlja kao metalac, neko kao panker, reper, fencer. Nebitno. Da li smo to mi? Nismo tako nazivamo neku grupaciju.
A sta smo mi, i sta je zivot? Imamo neke emocije, kada pogledamo sa strane nauke sami ih stvaramo, pa za sta onda zivimo?
Sta je zaljubljenost kada prodje?
Sta je mrznja kada prodje?
Za sta ziveti, cemu se posvetiti? I svako ima svoj neki drugi stav, a zivot prolazi i svi na kraju zavrsimo u jami.
Zato se mnogi od nas i pitaju da li ide nesto posle toga, a na to religije pruzaju odgovor. Jedna kaze ovo druga ono. Ja po pitanju tog odgovora ne mogu da se oslonim na nauku, niti moze iko. Znam da moram da verujem u nesto ali necu da zavaram sebe knjigama koji drugi pisu niti onim sto ne daje odgovor na pitanja koja me muce.
U cemu je prava vrednost neceg? I ima li nesto vrednost? Ili Su vrednosti iluzije koje smo mi stvorili?
Da kazem iluzije vrednosti, samim tim, nasi zivoti, nase filozofije, sve je to nesto nase umisljeno. Sto smo mi stvorili, vredno kod jednog-bezvedno kod drugog. Samim tim, svaki zivot je iluzija.
Varamo sebe kako je nesto vazno, kako za to zivimo. Samoobmana nas samih, da je to za sta zivimo vazno. A to za sta zivimo i jeste nas zivot.
Sve to implicira da je zivot iluzija.