|
Citat: Autor citiranog posta dollar |
|
|
|
|
|
Jep, bio sam nesiguran u svojih 11-12 godina. Proslo je skoro 10 godina od tada ;)
Btw, ne mozes ocekivati od (bukvalno) deteta da bude 100% sigurno da li treba da veruje ili ne. Vaspitavan sam da treba, gledao kako su svi oko mene vernici, sve dok sebi nisam postavio pitanje: "Treba, ali radi cega?", zatim evolucija tog pitanja: "Da li treba?", posle nekog vremena sledi konstatacija: "Nemam potrebu" (od prvog pitanja do prve konstatacije proslo je par godina). Onda sledi nekih 5-6 godina ucenja, istrazivanja, zdravog razuma i.. postao sam JA 
A da li je nauka vera ili znanje, prosudite sami |
|
|
|
|
A zivot je iluzija a svako nase verovanje, svaki nas razlog samo opravdanje za ucvrscivanje iste.
Nauka je... praktichnost, ni vera ni znanje.
Znanje je korisno, ali beskrajno.
Nauka ne pruza odgovore na pitanja, zasto zivim, cemu to, ko smo, sta smo. Religija pruza. I opet se zivot svodi na samo jedno verovanje pored sve te silne nauke.
A i dosta nauke se svodi na verovanja, koja su za razliku od religijskog "proverljiva" neka manje neka vise.