meni su religiju usadjivali od malena, baba najvishe. Nisu mi dali mogucnost da kazem da li to zelim ili ne. Kasnije mi je bilo interesantno, obredi za Bozic, Uskrs, na imendan nekog sveca.... Vise zbog obreda i neke tishine, spokoja, mira koji su oni nametali i nama, tada vec tinejdzeru. Kada odrastes u sredini koja je religiozna, iz poshtovanja prema precima i starijima jednostavno ne mogu da kazem da sam ateista niti da sam 100% vernik.
Znam da je taj mir za Badnje vece i dalje mi u srcu, poput neke oaze - pobegnem tamo kada mi treba blagost i mir.
Novopeceni "vernici" koji odu u crkvu i ostave neki basnoslovni prilog, misleci da time su bolji vernici....Toliko stavljanje akcenta na samu veru i crkvu u poslednje vreme me je navelo da pomislim da li je to i dalje ona ista vera koja je bila i ranije: puna mira, spokoja, oproshtaja.....
__________________
Srce zene sadrzi njenu dushu i njenu inteligenciju. - Gurmon
|