Adam Smit je bio idealista i mislio je kao što misli neko ko nije ni čuo za dijalektiku, za istoricizam, za materijalnu osnovu života. On misli kao što misli i psihološki kreator američkog kapitalističkog bihejviorizma B. Skiner koji projektuje "tehnologiju ponašanja" pomoću kojeg se može izgraditi "dobro društvo" .Da ljudi mogu da se nauče "dobrom životu" postepenim jačanjem željenih reakcija i otklanjanjem nepoželjnih, a čija je "efikasnost laboratorijski dokazana" na pacovima i golubovim.
Ja nisam pacov, nisam golub, već nešto više od majmuna, i znam da onoliko kolika mi je dnevnica ne daju mi je, i ako onaj ko ulaže kapital a ja /radnik/ rad fizički i intelektualni, treba ravnopravno da podelimo profit. Isto tako znam da profit ide njemu na da bi radio ili pomogao drugome već da bi se zezao "jer mu se može".
On sam zaradi koliko svi radnici zajedno! A njih je bilo sedam na jednog, jedan na sedam, pa zar se i to može?
Dajte nešto konkretno! Napišite zašto mislite da kapitalista ima malo više prava ako zajednički stvore jednu vrednost!
Ubedite me molim Vas!
|