Nemam sat. Ne nosim ga bar poslednjih deset godina, uopste. Do sad sam pogubila masu satova, pa sam napokon shvatila da to nije za mene. Sta mi na kraju i vredi da imam sat, kada i sa njim i bez njega, stizem u poslednjoj sekundi.. ili par sekundi posle.
/me cesto kasni. Nenamerno je, ali kasnim. Kazu da je to odredjeni kompleks, neka vrsta egocentrizma, stila: bar je primeceno da sam dosla (hehehe).
Najvise zalim za jednim Seiko satom, bio je vredan i lep, kao narukvica.. usla sam u bazen (sa slanom morskom vodom) s njim, pa je zardjao i stao (nije bio water proof, vec sat-nakit).
__________________
"It's not who I am underneath, but what I do that defines me!"
|