Ruski naučnici već godinama istražuju delove tela Hambo-lame Daša-Doržo Itigalova iz sibirske republike Burjatije,
koje nije istrulilo ni 75 godina posle sahrane...
Kada je septembra 2002. otvoren drveni sarkofag sa posmrtnim ostacima Hambo-lame Daša-Doržo Itigalova, u mestu Huhe-Zurhen, u prisustvu rukovodstva i budističkih sveštenika,
ustanovljeno je da je telo netaknuto vremenom i da se nalazi u istoj "lotos" pozi u kojoj je umro meditirajući.
Posmrtni ostaci Hambo-lame Daša-Doržo Itigalova:
Ekshumacija lame,
koji je zaveštao da se njegovo telo izvadi iz zemlje posle oko 30 godina, obavljana je 1955, 1972. i 2002. i sva tri puta je
ustanovljeno da na njemu nema znakova truljenja. :confused:
Telo se sada nalazi u Ivolginskom manastiru, kod mesta Ulan-Ude, u delu Burjatije, blizu granice sa Mongolijom. Centralna duhovna uprava Budističke tradicionalne Sanghi Rusije donela je tada odluku da stvori sve uslove za dalje očuvanje relikvije.
Doktor istorijskih nauka Galjina Jeršova, na čelu projekta za proučavanje delova tela Hambo-lame, koja se već godinu dana bavi tim analizama, ističe da spolja njegovo telo ničim ne odaje da je reč o mrtvom čoveku. Lamini zglobovi se savijaju, meka tkiva se pod pritiskom ugibaju kao kod živog čoveka,
a posle otvaranja drvenog sarkofaga u kojem je telo ležalo raširio se miomiris, bez ikakvog znaka truleži.
Lekari objašnjavaju da je fenomen očuvanja tela posle smrti poznat u medicini, te da je obično posledica balsamovanja ili delovanja odgovarajuće sredine u kojoj je telo počivalo,
ali da čim u grobnicu dospe kiseonik, tkiva počinju da se raspadaju.
Međutim, sa telom budističkog lame nije se desilo ništa slično, dok su senzacionalne rezultate dala dosadašnja istraživanja tkiva koje je naučnicima pristao da pruži sadašnji Hambo-lama Burjatije: pet vlasi kose i delić nokta, kao i nekoliko delova kože koja je otpala kada su monasi presvlačili Itigilova.
Analize je u laboratoriji sudsko-medicinske ekspertize obavio profesor Viktor Zvjagin, ekspert svetskog glasa, poznat po tome što je svojevremeno ispitivao posmrtne ostatke članova ruske carske porodice.
Isprva se pretpostavljalo da će organske materije, žive belančevine u telu lame da budu u stanju raspada, a tkiva konsolidovana zahvaljujući neorganskim, kao što je kod mumija. Međutim, infracrvena spektrofotometrija pokazala je da
belančevine u ćelijama Itigilova imaju karakteristike živih organizama, ispričala je Jeršova listu "Versija".
Ona kaže da je doktor Zvjagin bio zaprepašćen - prvi put se susreo sa
fenomenom "besmrtnosti".
"Jasno je da Itigilov nije živ - ne može da ustane i hoda, ali - odlazeći u drugi svet u stanju meditacije -
on nije ušao u smrt, već u drugo stanje. Rezultati istraživanja navode na pretpostavku da je lama sebe veštački uveo u stanje anabioze - ono što se dešava sa nekim živim organizmima pod stresom", pojasnila je ona.
Naučnica je iznela pretpostavku da je to moglo da se desi zahvaljujući joga tehnici "lakog disanja", pa ispada da je lama sve vreme u grobu bio živ, a sa ovog sveta otišao tek kada je izvučeno odatle telo naglo izgubilo vlagu.
Stakleni kovčeg u koji su ga stavili monasi u manastiru odjednom se zamaglio i to je bio trenutak definitivnog odlaska velikog učitelja, istovremeno i njegov trijumf -
jer on se vratio živ, kao što je i obećao, navela je Jeršova.
Uzgred, zanimljivo je da se to dogodilo 75 godina posle smrti, što je za budiste simbolična brojka, vezana za etape prosvetljenja Bude.
Aktuelni poglavar budista u Rusiji, Hambo-lama Damba Ajušejev fenomen Itigilova objašnjava željom svog prethodnika da ostavi poruku za buduća pokoljenja, a da pri tom ne prozbori ni jednu jedinu reč.
"PRAZNINA"
NAUČNICA sada istražuje pojave slične "fenomenu Itigilova" na budističkom prostoru - slučajeve kada živi ljudi padaju u trans i uspostavljaju
večnu vezu sa sveukupnim informativnim poljem - kosmosom, onim što se u budizmu zove "praznina".
Tela takvih ljudi mogu da se vide u hramovima Tibeta i jugoistočne Azije i verovatno su i oni prošli isti duhovni put kao Itigilov, pre nego što su ušli u fizičku smrt, rekla je Jeršova, naglasivši da je burjatski lama ipak jedinstven, jer je njegov slučaj jedini naučno opisan.
HRISTOS
LAMA Itigilov je još za života postao legenda: bio je vođa budista istočnog Sibira od 1911. do 1917. i proslavio se kao filozof i lekar, a pričalo se da, kao Hristos, ume da hoda po vodi.
Najzagonetnija je njegova smrt 1927. kada je lama okružen učenicima
seo u lotos pozu i naredio da se njegovo telo izvuče iz groba posle određenog vremena, obećavši da će se vratiti živ. Zatim je utonuo u duboku meditaciju.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
(izvor: Vecernje novosti ...)