crno

najvise me nervira NEPRAVDA i na to jednostavno ne mogu da precutim pa taman se lomilo na mojoj grbaci.
nepravda me izbija iz mesta automatski.
zatim kad neko pametuje a realno nema pojma o tome i jos na to sve ga drugi slusaju kao da je on ili ona to uradila milion puta ili imala iskustva s tim (najcesce na poslu)
ali otkad radim ovde gde radim i otkad imam sve vise psihicki i dementni pacijenata tacno sam skontala da su mi zivci sve deblji i deblji te me je sve teze i teze iznervirati, ali mi se nekad desi da me tako izbiju njanjavi pacijenti na poslu (to mrzim dakle, on je njanjav samo zato sto mu se oce tako i sto to svi drugi tolerisu a u sobi do njega lezi pacijent koji boluje od raka ili nema nogu ili slicno i on se bori i ima osmeh i pokusava da radi stvari za koje se unapred zna da ne moze).
njanjavost me bas izbija i nekad bi tacno zalepila takve ljude za zid (danas sam imala takva tri pacijenta) uffffffffffff
kad me oni nisu izbili ne znam stvarno sta ce.
jedina losa posledica toga jeste sto me nekad to sve dovede do besa na sebe, ali me to onda isto tera dalje i samo postajem vise kriticna prema sebi.
dakle kako mi se debljaju zivci tako i kritike same sebe prema sebi

__________________
zivot je trenutak, treptaj necijeg oka, zivi u trenutku da se nebi kajao, i iskoristi svaki trenutak jer mozda ce ti bas on jednog dana u mozaiku zivota faliti