Evolucija konja.
Serija konja koja prikazuje evoluciju do modernog konja veoma je popularna tema u knjigama o evoluciji. Postepeni razvoj od male zivotinje sa vise prstiju do konja koji danas trci na jednom ogromnom prstu predstavljen je kao klasican primer promene jedne vrste u drugu sa svim postojecim medjufazama.
Jedan od najociglednijih problema sa tabele o evoluciji konja, tice se vremenskog perioda i nije potrebno nikakvo znanje o evoluciji konja da bi se shvatilo da sa ovakvim tabelama nesto ozbiljno nije u redu. Ako se osvrnemo na punu geolosku tabelu, uocavamo da se prvi fosili sisara pojavljuje u sloju starom oko 200 miliona godina. Od tog vremena tvrdi se da su sve poznate zivotinje sirom sveta evoluirale u hiljade vrsta koje danas postoje. Tabela sa konjima, koja u obzir uzima samo 5 gornjih slojeva, pokazuje da su konji poceli da se razvijaju u modenog konja pre oko 60 miliona godina sa glavnim akcentom na uvecanju jednog "prsta" i gubitkom ostalih. Ako se zastane malo i razmisli, nesto sigurno nije u redu sa vremenom neophodnim za ovu tako malu promenu. Ako je bilo potrebno 200 miliona godina da bi evoluirale sve poznate zivotinje, onda bi bio potreban samo neznatni delic tog vremena da bi se modifikovalo konjsko kopito. Medjutim, prema tabelama, bila je potrebna otprilike trecina tog vremena (60 miliona godina). Odnos ova dva razvoja ne bi trebao da bude trostruk, vec da iznosi nekoliko hiljada. Ova velika anomalija doprinosi velikom diskreditovanju citave tabele.
1- Sve ukupno je pronadjeno oko 250 konjskih fosila na severno americkom kontinentu. Iz tako sirokog spektra, odabrani su razliciti fosili i poredjani u serije da bi "demonstrirali" kako se razvilo konjsko kopito. Medjutim, ove serije zanemaruju kako neophodno vreme, tako u pojedinim slucajevima i tacan redosled fosila. Postoji toliko mnogo slicnih vrsta da je svaki strucnjak izabrao razlicit redosled zivotinja, koji bi pokazao kako se konj razvijao - a svi oni ne mogu biti tacni. Cak je i Djuar izjavio kako je video najmanje 20 takvih tabela od kojih su sve bile razlicite. Blize ispitivanje razlicitih zivotinja koje se po odredjenom rasporedu pojavljuju u tabelama pokazalo je da su naocigled slicne vrste koriscene pri pravljenju tog rasporeda koji sve potpunosti koncentrise na razlicita kopita. U prilog ovome ide i dokaz u desnom delu tabele gde je prikazan broj lumbalih kicmenih prsljenova i rebara. Varijacije su ogromne, pa ipak se ne spominju u ovim konjskim tabelama. Iako, dok je akcenat stavljen na prednje i zadnje udove za koje se tvrdi da podrzavaju evoluciju, rebra i kicmeni prsljenovi se menjaju kod svake vrste i u potpunosti su kontradiktorni teoriji. Ovo snazno ukazuje da su fosili slicnog izleda u stvari pripadali razlicitim vrstama i da su iskorisceni za pravljenje nizova koji su potpuno vestacki.
2- Postoji jos jedan podatak o ovom redosledu. Fosilni dokazi koji vode do modernog konja sakupljani su iz slojeva u Americi. Medjutim, najstariji fosil pronadjen je u Evropi. Kako se on tamo pojavio ostaje misterija, a pokusaji da se formira slican redosled evropskih fosila veoma su neubedljivi.
3- U pogledu ovih malih kostiju prikazana je slika da su se one postajuci suvisne za svrhu evolucije konja, polako smanjivale dok nisu potpuno nestale. Ovo nije tacna slika, jer ne samo sto kosto nisu bile nepotrebne, vec su imale niz vaznih funkcija kod svakog pojedinacnog konja. Kosti -
a) ojacavaju nogu
b) sluze za pripoj raznih misica
c) zajedno sa osnovnom kosti formiraju udubljenje u kome lerzi ligament koji podrzava kicicu iznad kopita i odupire se tezini stopala.
3- Zanimljivo je videti kako su strucnjaci za evoluciju odredili ove serije kao dobar dokaz razvoja konja. Prof. Kerkut, koji predaje biologiju na univerzitetu u Sauthemptonu napisao je zanimljivu knjigu "Implikacije evolucije". On je ubedjeni evolucionista pa ipak bez konkretne izjave da je redosled fosila kod evolucije konja lazan, sa dozom potcenjivanja odbacio kao zadovoljavajuce naucno objasnjenje. Jedna od njegovih izjava o povecanoj kompleksnosti noziva evolucije konja sa povecanim brojem otkrivenih fosila i kaze:
U sustini lako bi se moglo diskutovati o evoluciji price o evoluciji konja. Danas je medjutim, pitanje vere da li su slike iz udzbenika tacne, ili cak da li su one najbolje tumacenje istine koja nam je u ovom momentu dostupna.
On sugerise da je evolucija konja mogla biti haoticna poput evolucije slona gde se smatra da je svaka podgrupa nastala, potpuno odvojeno i bez poznatog medjustupnja u razvoju, od hipotetickog zajednickog pretka iz ranog Eocene ili kasnog Kretaceus sloja.
Prof. Gejlord Simpson sa Harvardskog univerziteta znacajno je doprineo popularizaciji evolucije ali kada je pisao za svoje profesionalne kolege, bio je daleko oprzniji u svojim tvrdnjama. Napisao je:
Neprestana transformacija hurakoteriuma(ranog fosila konja) u ekbuus, tako draga srcima generacija pisaca udzbenika, u prirodi se nikada nije dogodila.
Carls Depert, veliki francuski paleontolog rekao je: Pretpostavljeno poreklo Ikvide je lazna obmana.
4- Kreacionisti su uvek priznavali da postoje te prznine u fosilnim zapisima, da nikada nisu popunjene, niti ce biti, uprkos suprotnim tvrdnjama evolucionista. prof. Stiven Dzej Gould sa univerziteta u Harvardu i dr. Najls Eldridz , casopis Gardian preneo je predavanje koje je Eldridz odrzao u Americkom muzeju nacionalne istorije, gde je rekao:
Lagani prelaz iz jednog oblika zivota u drugi koji je sugerisan teorijom nije potkrepljen dokazima. Potraga za "vezama" koje nedostaju izmedju raznih zivih stvorenja, recimo ljudi i majmuna verovatno je uzaludna, jer oni nikada nisu postojali kao udaljeni prelazni oblici.... ...jos niko nikada nije pronasao dokaz postojanja takvih prelaznih stvorenja".
... geolozi su pronasli kamene slojeve svih podela tokom poslednjih 500 miliona godina i u njima nije sadrzan nijedan prelazni oblik. Ukoliko nisu fosilni zapisi ti koji su nekompletni, onda to mora biti teorija".
Ovde konacno imamo jednog evolucionistu koji priznaje ono sto kreacionisti tvrde godinama.
Zanima me sta je sa evolucijom biljaka?
|