Stvarno ne vidim gde su tu dokazi o evoluciji? :P Po evolucionistima fosili u geoloskim slojevima su direktan dokaz da se evolucija zaista i dogodila. Danas u svim udzbenicima koji se bave evolucijom date su tabele geoloskih slojeva sa glavnim grupama fosila. Tvrdi se da geoloski dokazi podrzavaju teoriju evolucije, jer su fosili poredjani onim redom kojim su evoluirali. Datumi variraju od tabele do tabele, jer svaki strucnjak koristi razlicite vrednosti zasnovane na razlicitim izvorima. Pitanje je kako su pravljene te tabele? Tabele se prave uklapanjem slojeva sa razlicitih kontinenata. Procenjeno je da su samo kod 0,4% ukpne povrsine zemlje glavni slojevi tacno poredjani, pa cak i tada znatni broj pod-podela nedostaje. Kod 77% nedostaje sedam ili vise slojeva, a cak kod 99,6% nedostaje barem jedan sloj. Praznine izmedju razlicitih slojeva mogu biti vrlo velike. Na primer, Cretaceous moze lezati direktno iznad Devonianskog uz nedostatak svih godina izmedju. Pored toga, bilo koji od razlicitih slojeva moze se naci nepodredno iznad Prekambrijskog (koji ne sadrzi zivotinjske fosile), a da su sve godine izmedju potpuno odsutne. Uobicajno objasnjenje koje se daje jeste da su ti medjuslojevi posledica erozije.
Onda u evolutivnim tabelama glavne grupe povezane su isprekidanim linijama, u drugim tabelama te veze su izostavljenje, dok neki te veze idalje pokazuju punim linijama. Problem je sto nijedan fosil nije pronadjen koji povezuje te glavne grupe. Posto je za teoriju od najveceg znacaja da su oni morali poteci od nekog ranijeg pretka, koriscenjem isprekidane linije jasno se stavlja do znanja "Mi mislimo da su sisari evoluirali od reptila, ali zato nemamo dokaza". Kada se od evolucionista zatrazi da obezbede redosled fosila koji spajaju glavne grupe, jedan od primera je obicno ptica, poznata kao arheopterikus, za koju tvrde da povezuje ptice i reptile. Slicno ovome koriste i evoluciju konja, i jedno i drugo cesto se nailazi u udzbenicima o evoluciji.
ARHAEOPTERIKS
Ptica priblizne velicine goluba, pronadjena u gornjem sloju Jure. Postoje dva glavna primerka, oba pronadjena u Nemackoj. Prvi pronadjen 1861 i nalazi se u Britanskom muzeju, drugi pronadjen 1877 i nalazi se u Berlinskom muzeju. Ptica ima neke neobicne karakteristike. Osima malih zuba u kljunu, kuke otprilike na polovini vodece ivice krila i tankih rebara kao kod gustera, ona ima dug koscat rep obrastao perijem. Posto reptili imaju slicne karakteristike opisan je kao
pernati dinosaurus. Ova ptica se smatrala dokazom da su ptice nastale od reptila i da je krljust reptila postepeno presla u perije koje im je konacno omogucilo da lete. Da li je zaista moglo biti tako?
1 - Postoje fosili mnogih cudnih stvorenja koja danas ne postoje. Postoji ogromna varijabilnost fosilnih zivotinja i ovaj primerak daleko je manje neobican od mnogih drugih otkrivenih. Odlikuje ga nekoliko neobicnih karakteristika zajednickih sa reptilima, ali je on daleko od reptila. Postoje mnoge neobicne osobine kako kod zivih, tako i kod fosilnih zivotinja i ptica. Cak i danas mlada Batsen ptica iz Juzne Amerike i mladi noj imaju kuku na krilima slicnu onu kod arheopteriksa. Takodje su pronadjeni i kasniji fosili ptica sa zubima kao kod arheopteriksa.
2- Postoji jedna neoboriva cinjenica koja dokazuje da je nemoguce da se krljust reptila tokom mnogo godina moze modifikovati u preje. U toku embrionalnog razvoja, pero ptice razvija se iz potpuno razlicitog dela embriona nego krljust reptila. Prema tome, krljust se nije mogla postepeno oljustiti da bi presla u perje, jer ona nastaje sa posebnim karakteristikama i poreklom u plodnoj celiji. Ima i prica o ekspediciciji koja je isla na Juzni pol na staniste carskih pingvina tokom najhladnijeg dela zime da bi se sakupila njihova jaja. Potpuno ubedjeni u teoriju da su ptice nastale od reptila, naucnici su ocekivali da ce im jaja ovih "primitivnih" ptica pokazati kako se pero razvilo u embrionu pretka prvih ptica. Prilikom istrazivanja, otkriveno je da je razvoj perja potpuno razlicit od razvoja krljusti cak i u veoma ranim stadijumima embrionalnog razvoja i nije se mogla uspostaviti nikakva veza.
3- Do danas nije pronadjeno nijedno stvorenje fosilno ili zivo, sa krljustima kod koga je barem zapocela transformacija u perje. Pero je izuzetno slozena tvorevina. Ukoliko se posmatra mocnim mikroskopom, izmedju najfinijih ogranika mogu se uociti nizovi kukica i petlji zvanih barbules. Ove kukice su vrlo male i moze ih biti preko milion na samo jednom peru. Bilo bi potrebno izuzetno puno vremena da ovakva slozena tvorevina slucajno evoluira i moralo bi postojati mnogo polu-razvijenih fosilnih oblika. Pretrazivanjem stena nikada nije pronadjeno nista nalik napola razvijenom peru. Na osnovu ostataka pera arheopteriksa jasno je da su ona sluzila za letenje, jer osovina(rakis) ne prolazi sredinom pera. Ovo znaci da se pero pod dejstvom pritisaka vazduha savija na jednu stranu. Kod zamaha na gore, perje se uvrce, krilo je lagano otvoreno, te vazduh lako prolazi kroz njega. Kod zamaha na dola, pera su pritesnjena jedno uz drugo i krilo je prakticno nepropustljivo za vazduh. Osim toga, duga pera na vrhovima krila mogu se rasiriti za efikasno letenje. Razlika u pritisku izmedju gornje i donje povrsine krila stvara vazdusni vrtlog na njihovim krajevima. Turbulencija koju stvaraju mala, tanka krila manja je od one koju stvara veliko krilo - kakve imaju mnoge grabljivice - te je ono daleko efikasnije.
4- Jedno od pitanja jeste kako bi reptil koji je na pola puta da postane ptica uopste efikasno funkcionisao tokom tog prelaznog perioda? Da li moze da se zamisli reptil u takvoj situaciji? Morao bi imati veoma duge perolike izrasline na prednjim udovima, dok bi zadnji postajali sve tanji i bio bi na pola puta da na njima hoda ili skakuce kao ptica. Izrasline ne bi bile dovoljno razvijene da bi mu omogucile da leti ili cak klizi, ali bi mu svakako bile smetnja pri kretanju po tlu. U svakom slucaju, posto ne bi bio u stanju niti da normalno hoda, niti da leti, postao bi lak plen grabljivcima, koje bi izvukle najvecu korist iz ovog specificnog razvoja i samim tim istrbile ovu novonastalu vrstu. Arheopteriks je neobicna, ali savrseno dizanirana ptica i ne predstavlja vezu sa reptilima.
- Na posletku, u sloju nekih 75 miliona godina starijem od ovoga u kome je pronadjen arheopteriks pronadjeni su fosili ostaci dve ptice.
1983 u Britanskom muzeju utvrdjeno je da postoji nesklad izmedju glavne ploce (kod koje su kosti i perje jasno vidljivi) i kontraploce (kod koje je na iznenadjenje vidljivo daleko manje pera). Primetno je da postoji mala izbocina na glavnoj ploci koja nema odgovarajuci otisak na kontraploci. Ovo je dovelo do detljnog istrazivanja velikog broja strucnjaka, ciji su rezultati objavljeni. Oni su tvrdili da imaju dokaze da je to fosil malog dinosaurusa na kome su falsifikatori utisnuli otiske perja u Nemackoj, gde su ova dva primerka otkrivena. Postoji cela prica o tome sta se sa time desavalo i kakve su peripetije bile i isto tako ne zelja muzeja da izadje u susret da se to sve lepo istrazi, ali to je duga prica i nije bas u korist evolucionistima.