Aenima

Francuska - Le Pean i njegova partija "Francuskog narodnog fronta"

Francuska je tipicna post-kolonijalna zemlja. To bi valjda sve trebalo da kaze, bar onima, koje to zanima.

Nakon oslobodjenja vecina naroda, koji su bili deo Kolonija ove drzave, ti narodi, cije su zemlje bile opljackanje, u kojima vise nije bilo niceg, od cega bi moglo da se zivi, morali su da se okrenu nekome i negde potraze spas.

Gde, ako ne Francuskoj?

Ako se pogleda da je Alzir oslobodjen Francuske tiranije tek za vreme "Alzirskog rata", koji je trajao od 1954 do 1962, znaci dugo posle II. Svetsko Rata, onda se moze razumeti, zasto toliko Alziraca zivi u Francuskoj.
Takodje, ne sme se zaboraviti koliko je Francuza rodjeno i odraslo u Alziru i koliko je njih pokupilo jako puno stvari sto se ponasanja tice od istih tih Alziraca. Ko je citao dela Albert-a Camus-a znace o cemu pisem.

Le Pean se, kao i sve njegove kolege, poziva na one cetiri gore navedene vrednosti:
- Pozivanje na nacionalnu pripadnost
- Isticanje tradicionalnih vredosti jedne zemlje ili podneblja
- Vulgarna, grlata kritika partije koja je na vlasti.
- Pozivanje na bojkot svega stranog, posebno svega sto dolazi od bivsih neprijatelja.

Pored svih problema koji su nastali krahom Francuske kao kolonijalne drzave, mora se uzeti jos jedan aspekt u obzir a to je EU.
Samim ulaskom u Evropsku uniju, Francuska nije imala samo najezdu stranaca iz bivsih kolonija, vec i najezdu stranaca iz cele EU, koja je dodatno pogorsala stanje u zemlji.

Ako se uzme u obzir stanje u Francuskoj i njenoj ekonomiji, kao i to kako izgleda ta drzava (ne znam da li je neko od vas bio u Parizu, na primer deo grada koji se zove Aubervilles ili Banlieu, to je strahota!), onda se sasvim jasno moze razumeti zasto Le Pean i desnica ima toliko glasova.
__________________________________________________ _

Srbija - Vojislav Seselj, SRS (Srpska radikalna stranka)

Vise me mrzi da raspredam celukopunu srpsku istoriju, kako bih sto lakse predocila sta pokusavam da kazem. Necu se vracati u vreme posle 2. Svetskog Rata, niti u vreme istog, vraticu se samo do 1980. godine.

Nakon smrti Tita, njegova papazjanija od drzave pod imenom SFRJ pocinje da pokazuje pravo lice. Posto je to sve to bilo odrzavano neprirodnim putem, uz ogromnu dozu represija na stanovnistvo, pocelo je sve fino lepo da se rasprada, posto svakako nikada nije ni trebalo da pripada zajedno.

Sta se 90tih desavalo mislim da ne moram da spominjem, svi smo dovoljno matori da se secamo toga. Dakle, situacija je jasna, ponovo se vracam na one cetiri tacke odzgo:
Imamo drzavu, u kojoj je bukvalno sve upropasteno do nule: Prvo od strane Tita, zatim od strane Milosevica, a sada ovi, koji su trenutno na vlasti, planiraju da se je ne dokusure, jer nemaju vise sta, nego da je zakopaju tri metara u ilovacu.

Dakle, SRS je ta partija, koja potput SVP ili "Francuskog narodnog fronta", na sav glas proziva trenutnu politicku garnituru, ali ne pada ima na pamet da prstom maknu, kako bi ista bilo bolje. Ni pod razno. Lakse je stajati sa strane i peniti, nego zavrnuti rukave i raditi. (ponovo primer ona dva konja)

Objasnjenje za glasanje za SRS se prevashodno treba traziti u blizoj,a i daljoj istoriji, kao i u autorativnoj licnosti prosecnog Srbina, koji vise od svega mrzi svakoga, za koga smatra da je bolji od njega.
__________________________________________________ _

Ali, ko uopste glasa sa radikale?

U Svajcarskoj je prosecna starost stanovnistva 45 godine. Francuzi su nesto mladji, njihova prosecna starost je 40 godina. Ne znam koja je prosecna starost Srbije, ali posto nam preti bela kuga, dece nema, verovatno nismo ni mi nesto "najmladji".

Dakle, u obe drzave ( Svajcarska i Francuska) imamo prosek koji se seca "zlatnog doba", kada jos nije bilo Evropske Unije, kada je sve bilo u progresu (rodjeni relativno kratko nakon II. svetskog rata). Takve ljude je najlakse asocirati na "dobra, stara vremena" i to, kako se nekada dobro zivelo dok nam se nisu stranci uvuklu u zemlju / Amerikanci osvetili / Ovi nas poklali / Oni nas dobili na boljnom polju.

E sada, najveceg udela u to ima obrazovanje pojedince, njegovo socijalno stanje i njegov nacin razmisljanja tj. koliko je flexibilan i koliko je tolerantan. Ako uzmemo jednog prostog gradjevinca (nista protiv gradjevinaca!), ciji se zivot sastoji od citanja dnevne stampe, u kojoj ima vise slika, nego texta, cije je jedino razmisljanje sta sutra da obuce i da li ce padati kisa, onda je jako lako takvog coveka ubediti, da je ranije bilo bolje, jer odjednom, mora da se suoci sa najedom nekih ljudi, koji zele da rade isti takav posao, koji on radi. Krece strah od gubitka posla, a samim time i gubitka zivotnog kvaliteta, kakav god da je.

Prosek starosti glasackog tela? Koliko vas poznaje nekoga od 19 godina, ko je spreman da ustane u nedelju ujutru i ide da glasa, nakon sto je u subotu uvece pijancio i provodio se? Ja ne poznajem nikoga.

U sva tri navedena slucaja, Srbija, Francuska i Svajcarska, prosek starosti birackog tela je stariji od proseka starosti naroda te drzave, jer, pretezno glasaju i ovako smoreni penzioneri.

Ako je nekoga od 45. godina lako uveriti da mu je bilo bolje, dok u drzavi nije bilo nikoga druge boje koze, kako li je tek lako ubediti nekoga od 70 godina, ko se mozda borio u ratu protiv tih istih "obojenih"?
__________________________________________________ _

Gde traziti resenje za jaku desnicu?

U Evropi tacno 3 drzave nemaju problema sa desnicarima, a to su Skandinavkse zemlje. Zasto?
Pogledajte socijalno uredjenje Svedske, Finske i Norveske. Sta vam pada u oci?
Tamo ljudi imaju onu fundamentalnu osnovu:
- Posao
- Zarada od koje se moze ziveti
- Hrana
- Odlicno socijalno osiguranje.

Dakle, imaju ona 4 bitna zivotina aspekta, koji su podloga za svaki normalan zivot i razvijanje jedinke. Ako ja imam sve to, sva cetiri bitna domena mog zivota, osigurano od strane drzave, zasto onda se brinem oko stranaca, komsiluka, tradicije, bilo cega?
Automatski, ne morajuci vise da se brinem za egzistencijalne potrebne, mogu se usresrediti na stvari koje me oplemenjavaju, koje moj zivot cine boljim, dakle, okrecem se nekoj vrsti luksuza, koji bi mi pomogao da sto lepse zivim, ali srazmerno mojim mogucnostima.

Po meni, resenje problema zvanog desnica je u stvari u socijalno-demokratskom uredjenju, a to partije zemalja iz ova tri primera vec godinama previdjaju da obave.

A za radikale jednostavno ne mogu da glasam, jer sam isuvise kreten, koji jos uvek veruje u zdrav razum svakog pojedinca.


Nadam se da sam vas smorila .

__________________
.