BAJKA
Ovo je bajka u kojoj počinje samo postojanje utiska. Ima kao i sve bajke dve glavne uloge iliti ličnosti. To su dva slavuja sa krajeva dveju šuma koju su izmislili pravi andjeli.
Svet je tada bio velika travnata i poravnata livada nad kojom je svetlelo zeleno sunce lepo kao mladi lovac na ptice u jesen.
Vidljivost nije još bila umanjena ali su ptice umesto čula imale samo misao. Pa su mislile čujući, gledale misleći i mislile toplo i hladno kao dodir tela.
Tu lepotu su mogle da objasne jedino vode koje teku kroz bašte i vrtove.
Jedan slavuj je bio momak a drugi slavuj devojka.
Kao u svakoj bajci na sredini bajke zaljubiše se jedno u drugo baš kao mlad mesec i njegov odsjaj u mirnom gorskom jezeru na samom kraju sveta tišine.
I ta ljubav je imala jednu dimenziju konkretnog. Bila je kao čista vrlina i neprevazidjena lepota.
Zaplet je nastao kada je devojka-slavuj osetila da će oslepeti i neće joj biti dostupan sjaj eventualnog božanstva.
A slavuj-momak se uplaši dubine sa koje su ga gledale te od pustinje otete oaze. I bio je zabrinut da ne prenagli i pre vremena smrti završi svoje predstavljanje o samom sebi.
Predeo oko devojke i momka-slavuja produžavao je ljubav na čitavu večnost ispred i iza misli.
U trenutku oni shvatiše da namera može da pokvari bajku i ništa više neće biti lepo i tiho kao smrt.
Da, ali ništa nije tako teško kao kad gledate predeo osvetljen iznutra. Zamara misao i razgaljuje druga čula kao oseć}aj, kao miris, kao mekoć}a, kao ... i ....
Sigurno je da vi niste prvi koji su zabrinuti za kraj bajke.
A to je bila suština njene poruke da stvarno postoje elementi koji mogu u svojoj čistoj moguosti da podele svet.
1. Na one koji će podržavati bajku i
2. I one kojima će bajka biti dosadna kao dugo neprimetno stajanje ispod prozora dragog ili dragane.
Kako bajka mora da ima kraj i to srećan predlažemo završetke:
1. Slavuj-momak je presvisnuo od tuge i razočarenja jer nije mogao da misli nego samo oseća.
2. Slavuj-devojka je i dalje ostala u divljem braku izmedju dve mogućnosti - šume i pesme - nikako se ne opredeljujući za jedno ili drugo.
3. Obadvoje su glavom platili zvezdu koja je iznikla iz njihove urne pepela /spaljeni su od vrlina/.
4. A sasvim je moguće da se tu umešala i majka-slavuj koja je pripretila drugim slavujem kao istinom.
Svaki kraj je moguć ali više nema bajke.
|