DiskusijeNET - eX YU - zajednica - Pogledajte jednu poruku - Konkurs za najbolju kratku pricu

Jelenche · 17.10.2007, 06:40 AM

njenog prozora, zeleci mene da vidi, ali su ubrzo dosli panduri koje je Milenina baba nazvala i oterali su ga odatle. Uvece smo izasli da proslavimo moj rodjendan. Bila je nedelja i nisam mogla dugo da ostajem u gradu, jer sam morala prvim autobusom za Beograd. Nisam dugo nista cula o njemu. 19.IX 2004.godine sam presla u svoj stan koji sam iznajmila na neodredjeno vreme. Htela sam da se osamostalim. Radila sam jos uvek u staroj firmi kod mog komsije, ali stim sto je firma prebacena bila u drugo mesto. Ustajala sam u 06:00 h. Na posao sam kretala u 07:00 h, tamo smo stizali oko 07:45 h. Radili smo od 08:00 h do 16:00 h, pa smo kretali kuci oko 16:30 h i tek nakon 45 minuta bi stizali do svojih boravista. Dani su prolazili. Dva meseca nisam izasla u grad jer dok sam ja obavljala duznosti po kuci, za druzenje nije ostajalo puno slobodnog vremena.

23.XI 2004.godine: Na samom povratku kuci sa posla zazvonio mi je telefon. Nisam znala ko me zove jer mi je broj koji mi se pojavio na displeju telefona bio nepoznat. Kada sam se javila, sa druge strane sam zacula dobro poznat glas. To je bio ON, Ivan. Upitao me je zasto mu nisam javila da sam trudna i ko je otac. To nije bila istina. Trudna nisam bila, ali sam mu neznajuci zbog cega tu pricu potvrdila. Rekla sam mu da njega ne interesuje ko je otac i prekinula vezu. Sredila sam sve po kuci i resila da se malo relaksiram u kadi. Upalila sam dve svece i napravila atmosveru, da bih se malo opustila. Bilo je vec 23:00 h. Zelela sam jos malo da se odmaram, kada sam zacula zvono na mom telefonu. ” OPET NEPOZNAT BROJ” - progovorih u sebi i javih se. ” Zdravo Jelena ” - prosaputa glas sa druge strane veze. ”Ispred tvoje sam zgrade i sada cu da dodjem kod tebe u stan” - rece IVAN. Nista vise nisam cula od njega, jer se veza prekinula. Odjednom sam zacula da je neko pozvao lift. U onom strahu nisam znala sta pre da uradim. Da li da se obucem, zabarikadiram vrata ili pogasim svetla. Srecom te sam sve to uspela pre nego sto je lift stao na mom spratu. Od straha sam uspela i da dohvatim najveci noc iz moje kuhinje i da se scucurim iza kreveta, ne bih li bila malo sigurnija. Sva sam se tresla i jecala tiho, u sebi, dok je “neko” sa druge strane vrata pokusavao da udje. Zvonio je, kucao, lupao, drao se, pokusavao da provali, sve do jednog trenutka kada je izasao moj komsija i oterao ga odatle. Sutradan sam mu se zahvalila i zamolila ostale da, ako ponovo cuju neku lupljavinu, odmah pozovu pandure. Od tada se nije pojavljivao. Ne dugo zatim sam dala otkaz u firmi i vratila se u stan kod mojih.

09.XII 2004.godine: Ponovo sam dosla kuci i sve je teklo dobro. Imala sam vise vremena za prijatelje, za rodbinu, za sebe. Nakon kratkog perioda su usledili praznici i ja sam bila veoma srecna. Price su same stizale do mene o Ivanu, kako je ovamo dobio batine, kao se tamo i tamo napio, kako su mu ovamo polomili nos… Svima je vise bio mrzak i same pomisli na njega, jer kazu da je malo skrenuo od kada je raskinuo sa mnom. Nisam se osecala krivom zbog toga jer sam znala da ja u tome nemam nikakvog udela.

Proslo je neko vreme. Tacnije, nisam o njemu nista cula sve do dana kada sam otisla u Gornji Milanovac do mamine prijateljice. Odmah nakon proslave Srpske Nove godine, sam otisla kod Radice.

15. I 2005.godine: Cula sam se kao i svaki dan sa mojim drugaricama. Kada sam se sa Anom cula, rekla mi je da ih je maltretirao Ivan sa pricom o meni. Pitao je gde sam, sa kim, sta radim, ali one mu nisu dale nikakva obavestenja. ”Hvala Bogu” - povikala sam na glas, jer sam im bila zahvalna sto mu nista nisu rekle. Ubrzo sam se vratila kuci.

17. I 2005.godine: Po povratku kuci videla sam i njega kako besciljno luta pustim ulicama. Molila sam Boga da me ne vidi i on mi je uslisio molitvu. Prolazilo je vreme i njemu nije bilo ni traga ni glasa. Sve do jednog dana.

01. IV 2005.godine: Vracala sam se s’ tatom i njegovim kolegama iz Kragujevca. Kada smo bili u Raci, zazvonio mi je telefon. Na displeju sam videla poznat broj, ali nisam mogla odmah da se setim ciji je. Tek kada sam zacula dobro poznat glas, shvatila sam da nije trebalo da se javljam. Zvao si me na zurku, bio si sam kuci, pa si rekao da ti treba drustvo. Nisam htela da dodjem, ali si ti iznova i iznova pricao kako verujes da hocu. Nesto potom se prekinula veza, ali si me ti opet pozvao. Svadjali smo se i ja sam ti na kraju prekinula vezu. Ugasila sam i telefon da te ne bih vise cula. Proslo je neko vreme do naseg ponovnog vidjanja.

15.IV 2005.godine: Sreli smo se u “MB”-u, u nasoj maloj diskoteci. Bio si pijan, videlo se lepo. Hteo si da razgovaras sa mnom, ali ja nisam htela. Stajali su moji prijatelji, panduri, u diskoteci, srecom te je to vece to bio njihov region za obilazak, pa sam stala kraj njih ne bih li se sakrila i sacuvala od tebe. Znala sam da ces nesto pokusati, ali nisam znala sta tacno. Gurnuo si svog druga na mene da bih se ja okrenula i eventualno te videla. Potcenio si moj um, nisam htela da se okrenem da vidim ko je naleteo na mene. Znala sam da si ti, a i videla sam te u ogledalu koje je stajalo naspram nas. Gresis, grdno gresis sinak da cu se ja upecati na te tvoje stosove. Kada si video da te ne konstatujem uhvatio si me za rame i povukao ka sebi. Ni tada nisam htela da se okrecem vec sam samo pogledala u Ivicu, pandura koji je stajao nepomicno i samo posmatrao tvoj sledeci korak. Kada si primetio da te on gleda, sklonio si ruku sa moga ramena i lagano krenuo ka izlazu iz diskoteke. Nisam sigurna kako bi Ivica reagovao na neki od tvojih sledecih postupaka, da si me opet povukao, ne daj Boze udario… Mislim da je u tom trenutku mogao da te zadavi. I to vece prodje.

11.V 2005.godine: Srela sam te u gradu, u povratku kuci sa posla. Srecom te si bio sa majkom pa nisi mogao da reagujes kada si me video. Pomisli cete da sam luda, ali u tom trenu mi je jedna pesma pala na pamet…

“Sva moja pisma u nepovrat posalji, Jer ti si bio dobar samo sebi
Moju adresu zaboravu javi, Sva moja tuga ganuti te nece
Od mojih slika vatra u kaminu Jer srce nije moglo da prepozna
Umesto mene nek ti drustvo pravi. Dobro od loseg,nesrecu od srece.”

“Otkad sam se u tebe zaljubila,kao da sa nevolju poljubila.
Srecnu zvezdu zauvek izgubila,otkad sam se u tebe zaljubila…”

Sada je 20.V 2005.godine! Nisam te videla vec devet dana. Zahvaljujem se Bogu zbog toga i:
“Jedino sto sada zelim jeste da nekog volis kao sto sam tebe ja, pa da vidis tuga sta je, zbog cega sam onako ludela. Misli ces proci ce, ali tuga vecno ostaje. Shvatila sa bolje vreme doci ce, za mnom bol ostaje. Verovala ja sam u sve lepe trenutke, s’ tobom provedene, mislila sam da si najbolji za mene. Greske se jednom u zivotu prave, na njima se uci i zato svet opstaje. Zaboravicu te kao ti sto si mnoge druge, kada shvatis da kasno je za promene, zavuci ces se u svet tuge. Kajaces se zbog trenutaka mnogih, mogla bih da ti se vratim ali necu. Zelecu da zauvek ostanes sam, a ja idem dalje da u svetu trazim srecu. Bolno ce ostati srce tvoje, da zivim taj zivot necu ja. Kada kraj tebe prodjem neces znati ko je, jer cu ja ici do kraja. Promeni cu sebe, ljude oko mene, da nikada niko ne bude k’o ti. U smehu da rastem, da ne znam za suze. Da se ne pitam kasnije ko mi srecu uze. Ljubav je bolna, mili moj, tek kada ode shvatis sta je bol. Ali, znaces uvek ko je zbog tebe disao i ko je sve ove strane danas pisao. Misli ces da neznas osobu tu. Da je daleko od tebe u nekom drugom gradu. Al’ kada ljudi saznali budu za mene. Neces moci da se otarasis nase uspomene. Cuva ces ove stihove u glavi, dok ne shvatis da si bio onaj pravi. Ali kad saznas vec ce biti kasno, procitaj ovo jos jednom, pa ce ti biti jasno. Bezim od tebe, a dusa se smeje. Pitas se ko li je sad kraj mene, na pameti ti nije. Mozda je neko tvoj, ali skriva to vesto. Shvatas, nisi moj ili ima tu nesto. Nesto zbog cega ja pisem ovo, nikada necu napisati nesto novo, za tebe vezem jedino reci tuge, slatko je bilo ono sto su imale neke druge. Pa sada ostavljam senke u tami, secanja kada smo bili sami i poljubce nezne sto morala sam krasti, jedino me zaborav sada moze spasti. Jos jednom cu reci za nas je kasno, ostaj mi zbogom, valjda je jasno. Ako te sretnem, necu da se javim, ponosna cu biti, sto da se pravim. Otkacila sam tebe, jednom za uvek. Zaboravi i ti nas zauvek, a kad budes sa drugom bio, shvati ces ko ti je bio najvise mio. I zbog cega te sada prati bol tvoj. Ostaj mi zbogom zauvek lepi moj.”

P.S. Posle 2 godine saznajem da je u ovom poslednjem pasusu sve bila istina. Kakos am rekla, tako je i bilo. Sad se ozenio, ima dete, zeni prica da ga podseca na mene… Mnogo lose za nju, a jos gore za njega… Svakome se svoje vrati…

Autor: Jelena Gajičić
Br. reči: 6.266
Smederevska Palanka, Beograd

17.10.2007, 06:40 AM	#15
Jelenche Status: Diskutant Korisnik od: 15.08.2007 Lokacija: Smederevska Palanka Godine: 24 Postovi: 222	njenog prozora, zeleci mene da vidi, ali su ubrzo dosli panduri koje je Milenina baba nazvala i oterali su ga odatle. Uvece smo izasli da proslavimo moj rodjendan. Bila je nedelja i nisam mogla dugo da ostajem u gradu, jer sam morala prvim autobusom za Beograd. Nisam dugo nista cula o njemu. 19.IX 2004.godine sam presla u svoj stan koji sam iznajmila na neodredjeno vreme. Htela sam da se osamostalim. Radila sam jos uvek u staroj firmi kod mog komsije, ali stim sto je firma prebacena bila u drugo mesto. Ustajala sam u 06:00 h. Na posao sam kretala u 07:00 h, tamo smo stizali oko 07:45 h. Radili smo od 08:00 h do 16:00 h, pa smo kretali kuci oko 16:30 h i tek nakon 45 minuta bi stizali do svojih boravista. Dani su prolazili. Dva meseca nisam izasla u grad jer dok sam ja obavljala duznosti po kuci, za druzenje nije ostajalo puno slobodnog vremena. 23.XI 2004.godine: Na samom povratku kuci sa posla zazvonio mi je telefon. Nisam znala ko me zove jer mi je broj koji mi se pojavio na displeju telefona bio nepoznat. Kada sam se javila, sa druge strane sam zacula dobro poznat glas. To je bio ON, Ivan. Upitao me je zasto mu nisam javila da sam trudna i ko je otac. To nije bila istina. Trudna nisam bila, ali sam mu neznajuci zbog cega tu pricu potvrdila. Rekla sam mu da njega ne interesuje ko je otac i prekinula vezu. Sredila sam sve po kuci i resila da se malo relaksiram u kadi. Upalila sam dve svece i napravila atmosveru, da bih se malo opustila. Bilo je vec 23:00 h. Zelela sam jos malo da se odmaram, kada sam zacula zvono na mom telefonu. ” OPET NEPOZNAT BROJ” - progovorih u sebi i javih se. ” Zdravo Jelena ” - prosaputa glas sa druge strane veze. ”Ispred tvoje sam zgrade i sada cu da dodjem kod tebe u stan” - rece IVAN. Nista vise nisam cula od njega, jer se veza prekinula. Odjednom sam zacula da je neko pozvao lift. U onom strahu nisam znala sta pre da uradim. Da li da se obucem, zabarikadiram vrata ili pogasim svetla. Srecom te sam sve to uspela pre nego sto je lift stao na mom spratu. Od straha sam uspela i da dohvatim najveci noc iz moje kuhinje i da se scucurim iza kreveta, ne bih li bila malo sigurnija. Sva sam se tresla i jecala tiho, u sebi, dok je “neko” sa druge strane vrata pokusavao da udje. Zvonio je, kucao, lupao, drao se, pokusavao da provali, sve do jednog trenutka kada je izasao moj komsija i oterao ga odatle. Sutradan sam mu se zahvalila i zamolila ostale da, ako ponovo cuju neku lupljavinu, odmah pozovu pandure. Od tada se nije pojavljivao. Ne dugo zatim sam dala otkaz u firmi i vratila se u stan kod mojih. 09.XII 2004.godine: Ponovo sam dosla kuci i sve je teklo dobro. Imala sam vise vremena za prijatelje, za rodbinu, za sebe. Nakon kratkog perioda su usledili praznici i ja sam bila veoma srecna. Price su same stizale do mene o Ivanu, kako je ovamo dobio batine, kao se tamo i tamo napio, kako su mu ovamo polomili nos… Svima je vise bio mrzak i same pomisli na njega, jer kazu da je malo skrenuo od kada je raskinuo sa mnom. Nisam se osecala krivom zbog toga jer sam znala da ja u tome nemam nikakvog udela. Proslo je neko vreme. Tacnije, nisam o njemu nista cula sve do dana kada sam otisla u Gornji Milanovac do mamine prijateljice. Odmah nakon proslave Srpske Nove godine, sam otisla kod Radice. 15. I 2005.godine: Cula sam se kao i svaki dan sa mojim drugaricama. Kada sam se sa Anom cula, rekla mi je da ih je maltretirao Ivan sa pricom o meni. Pitao je gde sam, sa kim, sta radim, ali one mu nisu dale nikakva obavestenja. ”Hvala Bogu” - povikala sam na glas, jer sam im bila zahvalna sto mu nista nisu rekle. Ubrzo sam se vratila kuci. 17. I 2005.godine: Po povratku kuci videla sam i njega kako besciljno luta pustim ulicama. Molila sam Boga da me ne vidi i on mi je uslisio molitvu. Prolazilo je vreme i njemu nije bilo ni traga ni glasa. Sve do jednog dana. 01. IV 2005.godine: Vracala sam se s’ tatom i njegovim kolegama iz Kragujevca. Kada smo bili u Raci, zazvonio mi je telefon. Na displeju sam videla poznat broj, ali nisam mogla odmah da se setim ciji je. Tek kada sam zacula dobro poznat glas, shvatila sam da nije trebalo da se javljam. Zvao si me na zurku, bio si sam kuci, pa si rekao da ti treba drustvo. Nisam htela da dodjem, ali si ti iznova i iznova pricao kako verujes da hocu. Nesto potom se prekinula veza, ali si me ti opet pozvao. Svadjali smo se i ja sam ti na kraju prekinula vezu. Ugasila sam i telefon da te ne bih vise cula. Proslo je neko vreme do naseg ponovnog vidjanja. 15.IV 2005.godine: Sreli smo se u “MB”-u, u nasoj maloj diskoteci. Bio si pijan, videlo se lepo. Hteo si da razgovaras sa mnom, ali ja nisam htela. Stajali su moji prijatelji, panduri, u diskoteci, srecom te je to vece to bio njihov region za obilazak, pa sam stala kraj njih ne bih li se sakrila i sacuvala od tebe. Znala sam da ces nesto pokusati, ali nisam znala sta tacno. Gurnuo si svog druga na mene da bih se ja okrenula i eventualno te videla. Potcenio si moj um, nisam htela da se okrenem da vidim ko je naleteo na mene. Znala sam da si ti, a i videla sam te u ogledalu koje je stajalo naspram nas. Gresis, grdno gresis sinak da cu se ja upecati na te tvoje stosove. Kada si video da te ne konstatujem uhvatio si me za rame i povukao ka sebi. Ni tada nisam htela da se okrecem vec sam samo pogledala u Ivicu, pandura koji je stajao nepomicno i samo posmatrao tvoj sledeci korak. Kada si primetio da te on gleda, sklonio si ruku sa moga ramena i lagano krenuo ka izlazu iz diskoteke. Nisam sigurna kako bi Ivica reagovao na neki od tvojih sledecih postupaka, da si me opet povukao, ne daj Boze udario… Mislim da je u tom trenutku mogao da te zadavi. I to vece prodje. 11.V 2005.godine: Srela sam te u gradu, u povratku kuci sa posla. Srecom te si bio sa majkom pa nisi mogao da reagujes kada si me video. Pomisli cete da sam luda, ali u tom trenu mi je jedna pesma pala na pamet… “Sva moja pisma u nepovrat posalji, Jer ti si bio dobar samo sebi Moju adresu zaboravu javi, Sva moja tuga ganuti te nece Od mojih slika vatra u kaminu Jer srce nije moglo da prepozna Umesto mene nek ti drustvo pravi. Dobro od loseg,nesrecu od srece.” “Otkad sam se u tebe zaljubila,kao da sa nevolju poljubila. Srecnu zvezdu zauvek izgubila,otkad sam se u tebe zaljubila…” Sada je 20.V 2005.godine! Nisam te videla vec devet dana. Zahvaljujem se Bogu zbog toga i: “Jedino sto sada zelim jeste da nekog volis kao sto sam tebe ja, pa da vidis tuga sta je, zbog cega sam onako ludela. Misli ces proci ce, ali tuga vecno ostaje. Shvatila sa bolje vreme doci ce, za mnom bol ostaje. Verovala ja sam u sve lepe trenutke, s’ tobom provedene, mislila sam da si najbolji za mene. Greske se jednom u zivotu prave, na njima se uci i zato svet opstaje. Zaboravicu te kao ti sto si mnoge druge, kada shvatis da kasno je za promene, zavuci ces se u svet tuge. Kajaces se zbog trenutaka mnogih, mogla bih da ti se vratim ali necu. Zelecu da zauvek ostanes sam, a ja idem dalje da u svetu trazim srecu. Bolno ce ostati srce tvoje, da zivim taj zivot necu ja. Kada kraj tebe prodjem neces znati ko je, jer cu ja ici do kraja. Promeni cu sebe, ljude oko mene, da nikada niko ne bude k’o ti. U smehu da rastem, da ne znam za suze. Da se ne pitam kasnije ko mi srecu uze. Ljubav je bolna, mili moj, tek kada ode shvatis sta je bol. Ali, znaces uvek ko je zbog tebe disao i ko je sve ove strane danas pisao. Misli ces da neznas osobu tu. Da je daleko od tebe u nekom drugom gradu. Al’ kada ljudi saznali budu za mene. Neces moci da se otarasis nase uspomene. Cuva ces ove stihove u glavi, dok ne shvatis da si bio onaj pravi. Ali kad saznas vec ce biti kasno, procitaj ovo jos jednom, pa ce ti biti jasno. Bezim od tebe, a dusa se smeje. Pitas se ko li je sad kraj mene, na pameti ti nije. Mozda je neko tvoj, ali skriva to vesto. Shvatas, nisi moj ili ima tu nesto. Nesto zbog cega ja pisem ovo, nikada necu napisati nesto novo, za tebe vezem jedino reci tuge, slatko je bilo ono sto su imale neke druge. Pa sada ostavljam senke u tami, secanja kada smo bili sami i poljubce nezne sto morala sam krasti, jedino me zaborav sada moze spasti. Jos jednom cu reci za nas je kasno, ostaj mi zbogom, valjda je jasno. Ako te sretnem, necu da se javim, ponosna cu biti, sto da se pravim. Otkacila sam tebe, jednom za uvek. Zaboravi i ti nas zauvek, a kad budes sa drugom bio, shvati ces ko ti je bio najvise mio. I zbog cega te sada prati bol tvoj. Ostaj mi zbogom zauvek lepi moj.” P.S. Posle 2 godine saznajem da je u ovom poslednjem pasusu sve bila istina. Kakos am rekla, tako je i bilo. Sad se ozenio, ima dete, zeni prica da ga podseca na mene… Mnogo lose za nju, a jos gore za njega… Svakome se svoje vrati… Autor: Jelena Gajičić Br. reči: 6.266 Smederevska Palanka, Beograd __________________ ShArAc KoMaRaC iGlIcAmA bOc X) http://www.myspace.com/jelenche_forever Poslednju izmenu radio/la Jelenche: 18.10.2007 u 03:12 AM. Razlog: III Deo :) Odnosno tuto finito :)