Jelenche

27. IV 2004.godine: Sedeli smo kod mene i ja sam kao po obicaju od umora zaspala. Trgnuo si me iz sna i poceo vikati kako te uopste ne postuje. To vece sam pukla i svasta ti rekla, cak sam ti lupila i samara, mada to nisam zelela da uradim, ali sam znala da bi te jedino to umirilo. Rekao si kako te je to zabolelo, ali ne obraz nego dusa. Nasmejala sam se cinicno i rekla ti kako je ti i nemas. Osmehnuo si se, klimnuo klavom i otisao.

30. IV 2004.godine: Dan uoci 1. Maja. Sve se lepo odvijalo, cool muzika, dobro drustvo, pice, pevanje, igranje. Trebala sam da ustanem rano ujutru da bih otisla na uranak sa mojima, pa sam krenula kuci, sasvim sama kroz gustu sumu. Na putu kroz sumu sam srela druga koji se ponudio da me isprati do kuce, da mi se ne bi nesto desilo. Krenuli smo i ubrzo smo naisli na tebe i tvoja dva druga. Ubrzo posto smo vas prosli, zacula sam glas tvog druga koji povikao moje ime. Okrenula sam se i on je pozvao da dodjem. Prisla sam i upitala ga sta je hteo, a on je samo sa smeskom pokazao na tebe. Pogledala sam te i upitala sta treba. Rekao si da ne treba nista i upitao si me gde sam posla i zasto sa osobom koju si ti najvise mrzeo u zivotu! Nisam htela da ti odgovorim na to pitanje, vec sam se samo okrenula i otisla. Dok sam koracala ka svom prijatelju, ti si glasno poviknuo reci koje su me zaista pogodile… Isprva nisam htela da se te reci zadrze u mojim uzima, ali ih moj prijatelj nije tek tako progutao. ”Da, to si ti jedna (pip) i nista vise…” Iznova je ponavljao…! Smirila sam druga, koji je bio u stanju da mu svaku koscicu polomi, da mu srce iskida iz grudi, jer je znao da to nije istina, pa smo ubrzo krenuli dalje.

01.V 2004.godine: Bila sam na uranku sa mojima, pa sam po dolasku kuci odisla do naseg kafica ne bih li nasla Ivana da ga upitam zasto su mu bile potrebne one reci od sinoc. Kada sam ga vicela u kaficu, uhvatila sam ga za ruku i izvela napolje. Rekao mi je da je bio mnogo pijan, da je upao u jezero i izgubio jaknu i telefon, da je bio besan. Ali, da te reci koje su meni bile upucene nije hteo reci. Nisam htela da reagujem na to, iako sam htela da ga zadavim, vec sam se samo okrenula i otisla kuci.

Dani su prolazili, a mi smo se i dalje vidjali u nasem kaficu. Od tog dana je uvek sedeo sam, niko nije hteo da mu prilazi. Jednom mom drugu je bio rodjendan, pa ga je cisto iz kurtoazije pozvao kod njega. Normalno, prihvatio je jer gde je bilo besplatnog pica, tu ste mogli njega da nadjete.

05.V 2004.godine: Nikada necu zaboraviti to vece. Poceo je da se ljubi sa sestrom moga druga, koja je za glavu bila visa od njega. On to nije primecivao, jer je bio previse pijan da bi shvatio sta, ustvari, radi! Dok je nju ljubio, gledao je u mene. Kada bi sa njom pricao, gledao je u mene. Hteo je da me napravi ljubomornom, znam,ali mu to nije poslo za rukom. Kada sam krenula kuci, pratio me je! Na pocetku nisam znala, ali kada sam cula korake koji su ubrzavali tempo i koji su se sve glasnije i glasnije culi, shvatila sam da je to on. Poceo je da me steze, ne bih li stala, ali to ja nisam htela. Kada smo stigli do mog ulaza, ponovo me je povukao i poljubio. Nikada ranije nisam osetila leptirice u svom stomaku, sto se ticalo njegovih poljubaca. Nikada me ranije nije tako strastveno ljubio. Pomislil sam da cu da izludim, ali sam se povratila i odgurnula ga od sebe. Rekla sam mu da je previse pijan i da cemo sutra razgovarati, nasta se on osmehnuo, jos jednom me poljubio i ubrzo otisao.

06.V 2004.godine: Tog dana smo razgovarali i ponovo smo bili zajedno. Bila sam luda, znam, to su mi i drugi pricali, ali sam ipak zelela samo jos malo srece u svom dosadnom zivotu. Jeste da sam se bojala onoga sto je dolazilo, ali sam se trudila da mi ti dani, provedeni sa njim budu najlepsi u zivotu. Sve je lepo bilo do jednog trenutka kada je Ivanu na pamet pala suluda misao.

25.V 2004.godine: Sredjivala sam se da odem na spavanje. Ivan danas nije dolazio kod mene, ali se zbilja nismo ni culi. Nisam htela da ga zovem jer sam mislila da ima neke obaveze, jer se zaposlio u nasem kaficu! Bilo je 21:15 h kada je neko zazvonio na vrata. Rekla sam tati da otvori, jer sam krenula u kupatilo. Iznenada sam zacula Ivanov glas na vratima. Izletela sam iz kupatila i na vratima sem Ivana sam ugledala i njegove roditelje. Bila sam u soku, jer nisam znala da ce se i oni pojaviti. ”Ali, zasto su dosli” - prosaputala sam u sebi dok sam koracala ka njima. ”Dobro vece, prijatelji, izvolite” - rekao je moj otac. U glasu sam mu osetila strah, jer nije znao sta se desava. Ja sokirana, on uplasen, a gde je tu majka. Majka je nemo i nepomicno stajala u kutku nase dnevne sobe, jer je bila prestravljena dolaskom tih ljudi u nasu kucu i to jos u ove sate, jer kod nas gosti nikada nisu tako kasno dolazili. ”Izvolite , sedite”! ”Da li ste za kafu” - prosaputa otac, dok majka i dalje okamenjena stoji ne progovorivsi ni rec. ”Moze, hvala” - prosaputa majka Mara dok je uplasenim pogledom prelazila preko svakog detalja i komada namestaja u nasoj dnevnoj sobi. ”Lep vam je stan” - cika Mica se oglasi ne bi li nekako povratio boje u nasa lica. Ivan je sedeo nepomicno na nasem trosedu, tik uz moga oca i opako se smeskao. Shvatila sam da nesto nije u redu, pa sam, dohvativsi stolicicu u ruke i smestivsi je pored peci, hitro sela da se ne bih srusila od iscekivanja zbog razloga njihovog dolaska kod nas. ”Rece nam Ivan da su njih dvoje razgovarali o necemu veoma ozbiljnom” - progovori cika Mica. ”Da li vam je Jelena rekla o cemu se radi?” - upita majka Mara! Dok me je tata gledao, meni je samo proletela misao kroz glavu, kako je Ivan izlupao neke gluposti kod svojih. ”Jelena nam nista nije rekla. O cemu se radi?” -upita tata. ”Pa, vidite prijatelju, oni su razgovarali o tome da se uzmu! Ja sam licno protiv toga. Ne kazem da imam nesto protiv Jelene, ali znate da im je potrebno mesto gde bi ziveli, a nasa kucica je mala za nas cetvoro. Jos kada dete bude stiglo…” - zastade majka Mara na trenutak. ” Kakvo crno dete?” - upita majka i sa ocima punih besa me pogleda. Tata je video da ni meni nije nista jasno, pa se okrenu ka majci i posla je nazad u kuhinju da pazi na kafu!” Vidite prijatelju, zena i ja imamo male plate, pa bi nam bilo tesko da ih izdrzavamo. Ivan ne radi nigde. Dobio je otkaz u kaficu gde je radio, jer je bilo malo posla. Ne bismo mogli da sastavimo kraj sa krajem. Trebala bi nam vasa pomoc. Mada, ja sam protiv toga. Oni su jos mladi da zapocnu zajednicki zivot. Mislim, nemaju jos sva omogucena sredstva, nadam se da me razumete?” - progovori cika Mica. I dok je razgovor tekao, ja sam sve vise i vise tonula u stid i sram. Bilo me je strasno sramota zbog njihovih reci, zbog Ivanovih gluposti, zbog prezira moje majke, ali sam se ipak vratila razgovoru koji nije jos dugo trajao. Shvatila sam da se ne treba zezati sa ovim i da Ivan hoce nesto da izvuce od mojih. Razgovor je bio zavrsen. Sve je ostalo na tome da se saceka jos neko vreme dok malo ne stanemo na noge, svi. To vece i sledece sam se osecala kao najveci gubitnik. Ivan je napravio “VERIDBU” u nasem kaficu, naravno svi su bili pozvani. Nekim delom sam uzivala, jer me je celo vece obasipao poljubcima, ali me je u isti mah bilo i strah od onoga sto dalje sledi. Svi su pevali, veselili se dok sam ja samo posmatrala pijanu gomilu koja je kruzila oko mene. Kumovi, kume i ostala mnogobrojna RODBINA, sjatila se na mene i digla me visoko iznad njih. Bila sam strasno uplasena, nisam znala da ce se ovako odigrati sve.

06.VI 2004.godine: Nakon nekoliko dana sam bila primorana da raskinem sa njim, jer me je prevario sa jednom devojkom. Ustvari, to mi je i dobro doslo, jer nisam nalazila razloga da raskinem ovu glupost. Pred drugima bih ispala smesna ako bih tek tako raskinula “VERIDBU”. Dani su prolazili, mi se nismo vidjali.

08.VI 2004.godine: Ponovo su nam se putevi ukrstili.Bila sam kod druga na picu u “Suncu”. On je video da sam kod njega pa je, kao slucajno, svratio. Molio me je da se pomirimo, ali ja nisam htela. Zelela sam da ovaj nas rastanak bude jednom za svagda. I tako je i bilo.

On se nije smirivao. Pio je po celu noc. Pravio cehove po kaficima, dok su njegovi jadni roditelji radili i otplacivali hiljade i hiljade koje je dugovao. Nakon toga se vise nismo vidjali niti culi sve do jednog dana.

11.IX 2004: Dan pred moj rodjendan. Prosla je vec ponoc i mi smo uveliko proslavljale sledeci dan. Bile smo u “Balkan”-u moje drugarice i ja, kada se odjednom Ivan pojavio niotkuda. Htela sam da umrem u trenutku kada me je on uhvatio za ruku i naterao da plesem sa njim. Gledala sam levo-desno, pokazivala drugaricama da mi je neprijatno i da me odvuku od njega, ali one to nisu primecivale. Odvukao me je napolje i na silu poljubio. Lupila sam mu samara i rekla mu da me vise nikada ne pipne u zivotu. Nedugo zatim sam uletela u “Balkan” i sela na moje mesto. Spremale smo se da krenemo. On me je zadrzao i uvukao u WC, da ne vidi niko. Drugarice su mislile da sam ja jos ostala, pa je svaka otisla svojoj kuci. Uspela sam da pobegnem od njega i krenem kroz dvoriste do jedne od mojih drugarica, sa pricom kako kod nje spavam te veceri. Nije mi dozvoljavao da odem kod nje. Zeleo je da spavam to vece kod njega, jer je on sam kuci. Njegovi su otisli kod rodbine, pa kako mu je “gajba” bila prazna, zeleo je drustvo. Rekla sam mu da drustvo nadje na drugom mestu, a da mene ostavi na miru. Ali on to nije shvatio. Poceo je da me udara, da me cupa za kosu. Udarci rukom su postajali sve jaci. Sutirao me je kao da sam neka krpa. Nisam mogla brzo da trcim, ali nisam ni imala vremena da se izujem. Potrcala sam ka gradu, u nadi da cu sresti nekog poznatog, ali ulica bese prazna. Trcala sam kroz grad, vikala da mi neko pomogne… Moje jauke je zacula drugarica i brzo istrala pred vrata na kraju stepenista. Ne znam kada sam prosla kroz njen local, kako sam se popela uz stepenice, ali znam samo da sam bila veoma uplasena. Pokusala sam da se smirim, da zapalim cigaru, ali mi je ruka previse drhtala od straha. Dogovorile smo se da ga ona zamejava malo dok ja ne otrcim bosa do kuce. Tako je i bilo. Nisam osecala staklice koji su mi se zarivali u bose noge dok sam jurila ka svom ulazu. Nisam mogla da spavam celu noc, bila sam uplasena, nervozna, nisam znala sta se dalje desavalo sa njim.

12.IX 2004.godine: Zaspala sam tek pred zoru i cim sam se probudila, otrcala sam do Milene da mi kaze sta je Ivan sve radio. Stajao je jos nekih sat i po ispod

__________________
ShArAc KoMaRaC iGlIcAmA bOc X)

http://www.myspace.com/jelenche_forever