VuXman

ajde i ja da postujem neku pricic,tacnije ne zavrsenu nesto kao roman.Pa kome se cita nek izvoli.Nisam izbrojao koliko ima reci to ostavljam vama.

P.S.planiram da ovo otvorim zasebnu temu i kad imam vreme napisem jos neki nastavak ;)

Dzimi Broukhart je bio sasvim obican dvanaestogodisnji decak koji je ziveo u malom gradicu zvani Kroumer na istoku Engleske.Ziveo je zajedno sa bakom,dekom I njegovom starijom sestrom Elizom,koja je po njegovim recima bila pravi dosadnjakovic.Dzimijevi roditelji su poginuli u avionskoj nesreci kada se je avion srusio blizu Tajlanda.Dzimiju su veoma nedostajali I ako to nije mnogo prikazivao pred nikoga.
U ponedeljak ujutru se je probudio I shvatio je da mu predstoji jos jedna nedelja mucenja u skoli.Tu je bila skolska kafiterija,profesori koji ga nisu uopste cenili I najgore od svega bio jet u Bil Jeferson.Sve bi izdrzao u skoli samo da nije bilo Bila I njegove bande mucitelja koji su terorisali decu.Bil je bio u Dzimijevom odeljenju I jako je voleo da maltretira sve oko sebe,a narocito Dzimija.O njemu su kuljale razne glasine o tome kako kada je bio mali prebio je svoju dadilju kada je pokusala dam u promeni pelene ili o tome kako je kada je bio na kampovanju blizu Notingena,zapalio je vatru u sumi I cela suma je izgorela.Dzimi je na ovo gledao drugacije,jer da je bio pozar javili bi na TV.Nego da se vratimo na pricu.
Ustao je I polako prisao prozoru veoma pospan,jer je opet sanjao neke gluposti o nekom coveku na cetrim nogoma.Pogledao je kroz prozor I video je Gospodju MekVolson kako gleda ka njihovoj kuci.Dzimiju se nikada nije svidela,niti se on njoj svideo.Sklonio se je od prozora I stao je pred ogledalo I video je kako mu mali decak sitnih ociju I crne kose vraca pogled.
Onda je cuo svoju sestru:
-Jajoglavi ustaj I dolazi dole na dorucak!-viknu Eliza,koja je pricala na telfonu.
-Dolazim.-odgovori joj Dzimi.
Brzo se je obukao,ocesljao I oprao zube,I odmah je posao na dole.
-Dobro jutro-rekose baka koja je prala sudje I deda koji je citao novine.
-Dobro-dobro jutro-rece Dzimi zevajuci.
-Kako si spavao dusice,ne izgledas mi bas naspavano?-rece baka gledajuci ga.
-Ma ok je bako samo sam sanjao glupi san.-rece Dzimi lenjo.
-Kakav san?Mogu da se posavetujem sa prorocicom Belindom,ona zna da tumaci snove.-rece baka uzbudjeno.
-Ne,ne nema potrebe za tim.-odgovori Dzimi brzo.Znao je da je Belinda jedna cista prevarantkinja,koja uzima pare lakomislenim ljudima,nazalost Dzimijeva baka je bila ta.
-Elizabet,skidaj se sa toga telefona,impulse su poskupeli za 2%!-rece deka ostro Elizi.
-Ali deko moram da se dogovorim sa Marijom kada da se nadjemo u soping centru-rece Eliza.
-Sta je ponovo kupujes novu odecu za Derika.”Oh Derice,oh dragi Derice toliko te volim,da bih ti polizala prljavstinu na cipelama”.-rece Dzimi imitirajuci Elizu.
-Ti mali…-razdra se Eliza,ali je deda prekinu.
-Eh u moje vreme si morao da saljes pisma,da bi stupio u kontakt,a sada imaju telephone,pejdzere I pi-mejl.-rece deda.
-Kaze se i-mejl deda-ispravi ga Elizabet.
U tom trenutku zacu se brundanje motora ispred kuce.Bio je to Derik petnaestogodisnji zgodni decko,plave kose I ociju,koga skoro sve devojke u skoli volele.Ali su ga Dzimi I drugi ljubomorni decaci mrzeli I smatrali ga gospodinom princom koji ne voli da se zaprljava.
-Bako ja cu biti sa Derikom I Marijom u skoli,a posle skole cemo biti u soping centru.-rece Eliza uzimajuci ranac I parce tosta u rukama.
-Dobro ali dodji kuci u oko 10 casova-doviknu joj baka.
-Vazi-dobaci Elizabet.
-Uvek mi je drago Elizabet-rece Dzimijev prijatelj Kevin.
-Sklanjaj se sa puta debeli-rece osorno Eliza.
Kevin je bio bucmast decak koji je pokusavao da bude kul I kao sto vidite nije bas.Takodje je bio zaljubljen u Elizu,sto je Dzimija veoma zabavljalo kada je zezao Elizu.
_-Dobro jutro gospodjo Broukhart-rece Kevin.
-Dobro jutro Kevine sedi I posluzi se-odgovori mu baka.
- Hvala vam,Cao Dzimi sta ima?Je si li spreman za skolu?-upita Kevin.
-Nista Kevine.Dosadno kao I uvek.-rece Dzimi smrknuto.
-A sto?Bas je zabavno,lemaju nas svakoga dana,predmet mo sale u celom odeljenju-sta mozes pozeleti vise rece Kevin kroz lazni osmeh.
-Pa da osim toga kako sam mogao da zaboravim-rece Dzimi I dalje smrknut-ali zamisli kako je deci u velikim gradovima,imaju mnogo video igraonica,mnogo igralista I svega ostalog,a mi jedino imamo Basiljevu stanicu igara,koja ima zardjale I praistorijske aparate za igranje.Ovakav dosadan grad neces naci nigde u svetu.
-Kako oces,ali zato nas grad ima Bjutovu palacinkaricu.Takve ukusne palacinke neces naci nigde na svetu.
-hahaha-svi se u prostoriji nasmejase.
-Ajde deco pozurite,zakasnicete u skolu.-Rece baka dodajuci Dzimiju uzinu.
Kada su se spremili,posle 10 min izadjose iz kuce I uputise se prema skoli.Na putu su sreli mnogo djaka I tu je bila devojka kome se Dzimiju mnogo dopadala I od koje Dzimi zamalo nije udario u postansko sanduce,ne mogu cid a skine pogled sa nje.Ime joj je bila Penelopa ili Peni kako su je drugarice nazivale.Dzimi se je mnogo puta izblamirao pred njoj.Najvise je zbog toga mogao da zahvali Bilu,ali uvek mu je uzbracivala osmeh.
-Brate,mnogo sanjaris.-rece Kevin kada su stigli ispred skole.
-Ona je kao san iz koga niko nikada se ne bi probudio.-rece Dzimi bez daha.
-Mnogo filozofiras Dzimi,a filozofe u ovoj skoli mnogo mrzi.-rece Kevin vrteci glavom.
-Kao da to pravi razliku-rece Dzmi-mi I onako nismo nesto mnogo popularni.
Taman su bili kod ulaza kada nesto lupi po glavi Dzimija I Kevina.Kada su se okrenuli skamenili su se od straha.Bio je to Bil krupni decak,gustih obrva bez nekoliko zuba (mozda ih je izgubio kada se je tukao pomisli DZimi kada mu se je Bil osmehnuo).
-Sta ima mamine maze?-rece kroz osmeh Bil.Jos neka deca se nasmejase koje DZimi iz straha nije primetio.
-Dobro vece…ovaj dobro jutro gospodine Bile.-rece Kevin koji se nije zamalo upiskio od straha.
-Pitao sam vas sta ima,a vi niste odgovorili.Izgleda da treba da vas vaspitam kako valja,jer ocito vasi roditelji nisu uspeli u tom-rece Bil-ah…da ti nemas roditelje Broukhart,a?
Dzimi na to spusti glavu.
-Pitao sam te nesto Brokuhart…ah izgleda da cu morati da vas bijem-rece Bil sa osmehom na licu.
Ali srecom oglasi se zvono I pojavi se profesorka Poter,Dzimijevi razredni staresina.
-Ajde pozurite na cas.Bile ostavi Dzima I Kevina na miru.-rece Profesorka Poter.
-Nisam ga ni pipnuo profesorice.-rece Bil ulizivacki-Ja,Dzimi I Kevin smo prijatelji.
Bil krecuci se prema vratima skole izusti nesto kao sto je zvucalo ,,Imate srece jajoglavi I Debeli”.
-Uh zamalo-rece Dzimi sa uzdahom dok su ulazili u skolu.
-Znas sta Dzimi nekada cu ga tako izlemati da ce zaboraviti ime svoje majke I oca.Ne znam sta me stvarno sprecava?-rece ozbiljno Kevin.
-Strah mozda stari druze?-rece Dzimi kikocuci se.
Dok su se priblizavali ucionici vec su culi graju dece.USli su u ucionici I smestili su se blizu profesorovog stola.Posle nekoliko minuta pojavio se je profesor matematike gospodin Foset (takodje nije mnogo voleo Dzimija zato sto Dzimi nije bio bas neki matematicki tip).
-Dobar dan deco-rece professor svojim grubim glasom.
-Dobar dan Profesore Foset-cuo se glas razreda.
Profesor nije gubio vreme nego je odmah poceo sa predavanjem lekcije:Danas ce mo deco uciti…Ali Dzimi nije cuo sta ce trebati da uce,jer mu je upravo dobacena porukica.
Dzimi je otvori I procita:,,Ja I ti posle skole Broukhart”.I kada se je okrenuo da vidi ko mu je dao video je Bila kako steze pesnice sa velikim kezom na licu.
-…Broukharte ajde izadji kod table I resi nam zadatak koji se nalazi na tabli.-oglasi se profesor Foset.
Dzimi je izasao kod table pojima nemajuci sta je profesor Foset dosad pricao.Na tabli je pisalo:-25+(52-63).Dzimi je stajao I gledao u zadatak kao da je video dijamant,ali nista od toga nije pomoglo.Koacno posle 2-3 min profesor Foset rece:
-Nisi me slusao Broukhart.Ozbiljno imas mozak velicine kikirikija…ma I kikiriki je veci od tvog mozga.
U tom trenutku celo odeljenje je pocelo da se smeje, Dzimi bi vise od svega voleo da je zakopan u zemlju nego da slusa kako mu se cello odeljenje smeje.Otisao je na mesto I osecao je kako mrzi profesora Foseta jos vise,jer stvarno nije bilo posteno od njega da se tako naruga Dzimiju.Ali to je bila skoro svakodnevnica Dzimija Broukharta I ako nije voleo skolu,ne zbog ucenja nego zbog ljudi kao sto su profesor Foset I Bil.Oni sum u zagorcavali zivot jos kada je stigao prvog dana…
-Sta ti je covece?- vrati Kevinov glas Dzimija u stvarnost.
-Ma nista…Jedino sto provodim poslednje sate svog zivota.-rece Dzimi sa uzdahom.
-Sta odakle ti to?-zbunjeno ce Kevin.
Dzimi mu pokaza Bilovu poruku I Kevin sav uznemiren poce da brblja:
-Kazi da te boli glava ili…ili kazi da moras kod doktora…
-Posle susreta sa Bilom stvarno ce me boleti glava I moracu da idem kod doktora-kaza Dzimi uznemireno.

__________________
No Life 'til Metal