_corey_

Trcao sam kroz sumu vise i ne prateci trag. Umor me je suztizao … stao sam. Drvece me je posmatralo skoro preteci, nadvijajuci grane nadamnom i zaklanjajuci sada vec pun mesec. Mrak me je potiskivao sve dublje i dublje u sumu. Bio sam izgubljen u tami. Necujno, vetar je klizio niz moje znojavo lice. Tisinu sume, remetilo je samo moje tesko disanje.
Stajao sam povijen, drzeci se rukama blago za kolena. Osecao sam se lose … svaki dah je bivao sve tezi.Razum me je napustao pod pritiskom tmine, tmine koja je postajala sve gusca i sve prisutnija … bila je gotovo neprirodna. Kao zidovi koji me okruzuju, nosila je slutnju o mracnim kreaturama koje su vrebale u njoj.
'Eh, posle mi ljudi pricaju nesto o mastovitosti', promrljao sam sebi u bradu. Ali strah je bilo meni nepoznato osecanje. Posmatrao sam strah ljudi, izraze njihovoh lica pred okoncavanjem njihovih inace kratkih zivota.Proucavao sam ga … i smatrao sam ga fascinantnim.Mozda najlepsim i najkompleksnijim osecanjem stvorenja sposobnih da osecaju.U tim trenucima razmisljanja, bilo mi je zao sto nisam covek … bar na trenutak.
Naglo sam se ispravio. Bio sam siguran da me culo sluha ne vara. Nesto je bilo tu. Zvuk krckanja grancica mi je odzvanjao u usima.Omirisao sam vazduh duboko. Osetio sam vec poznat miris … miris srodnih mi bica.Vukovi.
Najhrabriji je iskocio iz mraka i gordo stao ispred mene. Bio je dosta krupan za vuka. Oci, koje su me netremice posmatrale, bile su crvene. Preteci crvene.
'Prijatelju, kuda je otisao?', upitao sam ga na drevnom jeziku.
'Nikada neces saznati', usledilo je rezanje.
Skocio je munjevito ne ostavljajuci mi sansu da odreagujem. Poklopio me je tezinom svoga tela i nasao sam se prikovan za zemlju. Hladni zubi prodrli su mi duboko u meso podlaktice leve ruke. Bol se budio u meni… i bes. Ne zeleci da ostanem bez ruke, hitro sam mu sakom obuhvati najblizu prednju nogu i jednim stiskom je zdrobio. Ujed je momentalno popustio i taj trenutak sam iskoristio. Sutnuo sam ga u grudni kos i udarcem prizemljio u drvo par metara od mene. Dok sam se pridigao na koleno, drugi vuk je vec skocio na mene. Skocio sam mu u susret. Sakom desne ruke sam mu rasporio utrobu u skoku. Vrela krv mi je prskala lice dok se bezivotno telo stropostavalo na zemlju.
'Stanite!', vristao sam. Nije bilo svrhe. Osetio sam celjusti u butini. Bol mi je prozimao celo telo… a bes se nekontrolisano sirio mojim udovima. Brzim udarcem, probio sam lobanju nesrecnom stvorenju. Ne cekajuci ni trenutka vise, bacio sam se na sledecu zrtvu. Kotrljao sam se po suvoj zemlji sa pobesnelim stvorenjem u svom cvrstom narucju. Culo se krckanje. Smrskao sam mu kicmu. Odbacio sam les u stranu i uspravio se … obuzimala me je hladnokrvnost. Okrenuo sam se i pruzio ruku ispred lica hvatajuci vuka, u skoku sa drveta, za dusnik. Prineo sam ga ustima i pokidao sam mu grkljan zubima … krv mi se slivala niz bradu. Les se stropostao na zemlju sada mokru od crvene tecnosti. Ostatak copora se uspaniceno odmicao ka tami ne odvajajuci oci od mojih. Samo je vodja stajao nepomicno.
'Gde je?", upitao sam ga ledeno.
Umesto odgovora usledio je napad. Poslednji, ocajnicki pokusaj copora da me zaustavi … permamentno.
Ispustio sam krvolocan krik. Krik, koji je zaustavio sve vukove sem najveceg. On je jurisao ka meni. Spustio sam saku na drsku maca. Cekao sam. Sekunde su predstavljale minute. Skocio je.
Ruka mi je bila gadno povredjena. Krvarenje je stalo a i izgubljenu dragocenu tecnost sam nadoknadio … bol sam naplatio … bes sam zadovoljio. Prisao sam gornjoj polovini vodje vukova. Sada je to bio covek.
'Prokleti likantrop …', rezao sam. Nagovorio je vukove … vukovi nisu bili krivi.
Vratio sam krvavu ostricu u korice i osmotrio sumu. Tama se povukla. Mozda nosena malopredjasnjim iskustvom a mozda i po naredbi. Nije bilo ni bitno…vise.
Protresao sam noge i bacio pogled na zemlju. Tragova i da je bilo, sada ih nisam mogao videti. Zemlja je bila izmucena kratkom ali zestokom borbom. Odredio sam pravac koji mi se ucinio najtacnijim i krenuo sam sigurnim, dugackim korakom u mrak.
Ubrzo sam izbio iz sume u proplanak. Bila je to vise obrasla litica kojoj se i odavde mogao videti kraj. Kraj litice koji je nepovratno vodio u bezdan. Plavu bezdan. Talasi su besneli dole … duboko u noci, zvucali su kao grmljavina koja nadoilazi.
Ugledao sam ih! Stajao je nad njom, gotovo spreman da joj zarije zube u vrat. Usne su mu skoro dodirivala njen vrat, preteci da zadaju smrtonosan poljubac.
Okrenuo se.
'Zakasnio sam!!!', vristao sam u sebi.
Krv mu je curila iz usta kao hrana iz decijih. Pogledao me je sa iznenadjenjem ali nekako prijatnim.
'Vidi, vidi, ko nam je dosao.', rekao joj je ne skidajuci pogled sa mene.
'Stizes taman na vreme da se pocastis … naravno, ako nesto ostane.'
Izvadio sam mac i pobesnelo jurnuo ka njemu.
Docekao me je vise nego spremno. Ispustio ju je i elegantno izbegao moj divljacki zamah. Uputio mi je udarac u ledja nakon mog promasaja, udarac od kog sam posrnuo na kolena.
'Nadam se da ti je krv slatka kao i njena.', rece oblizujuci se.
Isprovociran, skocio sam hitro na noge i uputio sam brz pokusaj. Mac mu je proleteo pored stomaka, kidajuci njegov mantil.
'Ne moras da budes divljak.'.
Prisao mi je i zustro zamahnuo sakom u pravcu moje glave. Osetio sam vrisak kako mi narasta u grlu dok mi je noktima parao obraz.
'Mmm … nije lose. Mozda je malo varvarska ali sta je, tu je.', mrmljao je dok je lizao saku poprskanu mojom krvlju.
Kapljica mi je ovlazila saku. Pocinje kisa.
Odmaknuo sam se od njega i prepustio sam se osecanju hladnokrvnosti koje mi je obuzimalo telo. Pulsirala je kroz vene, proticuci kroz svaki milimetar mene. Sklopio sam oci i udahnuo duboko. Kisa je sada vec dobovala po mom licu. Spirala je krv koja je liptala iz obraza.Udahnuo sam opet. Otvorio sam oci.
Prisao sam mu odmerenim koracima i stao u gard ispred njega.
'Izvoli?', smejale su mi s njegove oci upitno…nisam se obazirao na to. Znao sam da nece jos dugo.
'Zar bi ubio jednog od .. svojih?', pitao me je dok mu se osmeh razvlacio, pokazujuci pretece ocnjake.
'Ti i ja nemamo nista zajednicko …sem mozda tih ocnjaka … koje neces imati uskoro!', rekao sam dizuci ton zajedno sa macem. Zamahnuo sam ali nesto mi je blokiralo udarac. Stegao je ostricu sakom, pustajuci sebi mlaz krvi.
'Pazi sta govoris … zazalices.'.
Odgurnuo me je jako izbivsi mi mac iz ruke. Priblizavao mi se, brzo i odlucno. Bio sam spreman. Vesto sam izbegavao njegove pokusaje da mi zada mozda smrtonosan udarac. Sakom je parao vazduh na milimetre od mog tela i poneki zalutali zamah bi mi ostetio odecu. Sada je na mene bio red. Uputio sam mu lazan pokusaj ka desnom boku koji je uspesno zaustavio. Zario mi je nokte u levu ruku.
'Boli?', priupitao me je pobedonosno.
Bol mi je preleto preko lica i vratio se pod kozu.Podstakao je bes … nekontrolisan bes.
Desnom sakom sam mu probio stomak. Grc mu se pojavio na licu. Sirom otvorenih usta i ociju gledao me je u neverici. Krv je potekla..Kidao sam mu iznutricu dok je krkljao, pokusavajuci nesto da izgovori. Ishod je bilo promuklo stenjanje koje je dopiralo mnogo dublje iz grla. Divljacki sam istrgao ruku iz njega, povukavsi zeludac i creva. Pao je na kolena.
'Boli?', uzvratio sam mu pitanje, smejuci se dijabolicno. Uhvatio sam ga za kosu i izvio ga malo unazad. Desnom sakom sam mu pokidao grkljan… i kicmeni stub. Pocepao sam mu kozu oko vrata i meso kao vrelim nozem puter… obezglavljeno telo je klonulo na zemlju. Ubrzo zatim i ostatak.
Pritrcao sam joj. Lezala je nepomicno pod olujom koja je besnela. Znao sam da je gotovo, samo nisam hteo to da prihvatim.
Bila je krvava u predivnoj beloj, sada delimicno crvenoj spavacici u svoj svojoj lepoti. Crna kosa joj je padala oko vrata uvijajuci se oko rana na vratu. Prineo sam usne otvoru i uzeo gutljaj, jos uvek tople krvi. Bilo je zavrseno.
Podigao sam je pazljivo, kao sto bih podigao dete koje je zaspalo pored kreveta. Kisa me je milovala po licu, spirajuci tragove nedavne borbe. Hodao sam kao u snu, opijen. Opijen zeljom da ona zivi … ili da ja umrem. Cvrsto sam je stegao dok sam koracao ka litici.
'Jos malo ljubavi…', prozborio sam joj nezno milujuci je pogledom.
Nebo i more su nas pozdravili glasno dok sam sa voljenom zakoracio u noc.
_____________________________________

Word count 1253
Character count 7144
Paragraph count 16
Author Dushan Topalovitj

__________________
"All the ways you wish you could be, that's me. I look like you wanna look, I fuck like you wanna fuck, I am smart, capable, and most importantly, I am free in all the ways that you are not." by Tyler Durden