...
Pravljenje brodova
jevernjacki brodovi su najvjerovatnije najvece tehnicko dostignuce evropskog srednjeg vijeka. Ovi brodovi su omogucavali Vikinzima da budu veliki moreplovci. Njihov gaz bio je veoma mali ( oko 50 cm) tako da su mogli bez vecih problema da se krecu i u veoma plitkoj vodi. Slika dole prikazuje skicu i fotografiju broda iz 9. vijeka.
Postojala su uglavnom dva tipa brodova - ratni, dole lijevo i trgovacki, dole desno.
Ratni je uzi od trgovackog i ima mnogo manji gaz. Potpuno je otvoren i konstruisan za vece brzine. Trgovacki su pretezno konstruisani da prenose vece kolicine tereta.
Tipican ratni brod je pored jedara imao i vesla, i to 16 veslaca sa svakog boka. Stitovi mornara su bili okaceni na bokovima broda dok nisu bili u borbi. Otvori za vesla su bili jedva 50 cm iznad povrsine vode i kada vesla nisu bila na polozaju, drveni poklopci bi se navlacili preko istih .
Vesla su bila duzine od oko 5.5 metara.
U pomorskim bitkama, brodovi su prilazili jedan drugom s boka i mornari su prvo gadjali protivnike strijelama ili kopljima, a zatim su sa macevima uskakali u protivnicki brod i cinili rusvaj.
Malen gaz je bio od vitalnog znacaja za vikinske brodove s obzirom na to da su sjevernjacke obale bile prilicno plitke, tako da su ratnici mogli da pridju brodom skroz do obale i nije im bila potrebna luka za iskrcavanje.
Ukoliko se ne bi bas skroz moglo prici obali, Vikinzi su iskakali u more. Veoma je bilo vazno da voda na tim mjestima ne bude prevelika da bi se odmah moglo pristupiti borbi. To je jos jedna od prednosti plitkog gaza vikinskih brodova.
Brodovi su bili izradjivani klinker metodom prikazanoj na slici desno. Niza ivica vise daske prelazila je preko vise ivice nize daske, a sve to je bilo pricvrsceno metalnim zakovicama prikazanim na slici lijevo. Ne treba posebno napominjati da je velika kolicina metala bila potrebna za izradu ovih zakovica sto je cinilo ove brodove veoma skupim. Tezina svih zakovica koristenih za jedan brod bila je oko 150 kilograma.
Unutrasnji i vanjski spojevi dasaka su prikazani na prilozenoj slici.
Elasticnost brodova davala je sklonost ka propustanju vode, pogotovo na nemirnom moru. Zbog toga je posada bila primorana da kantama izbacuje visak vode sa palube.
Tehnika kojom su pravljene daske za brod je veoma pouzdana zbog toga sto su daske radijalno vadjene iz trupaca drveta imale manje sklonosti ka pucanju.
Za izradu brodova koristene su veoma jednostavne alatke, kao sto se moze i vidjeti sa skice. Zbog toga, trebalo je puno strpljenja brodograditelja da se napravi jedan kvalitetan brod.
Jedro broda je bila jos jedna od veoma skupih, a neophodnih stvari koja je poskupljivala izradu brodova. Jedra su tkana od domace vune na tkalackim aparatima prikazanim na slici lijevo. Kada bi se napravilo jedro, premazivalo bi se raznim uljima i zivotinjskim mastima da bi platno bilo otporno na vremenske nepogode koje ga cekaju na moru.
Kormilo broda se nalazilo na krmi broda, najcesce na desnoj strani. Nije bilo pretjerano pouzdano za graciozna upravljanja brodom, ali sluzilo je svrsi.
Vikinzi nisu imali pretjerano usavrsene navigacione sisteme, ali ni to ih nije sprecavalo da budu najbolji moreplovci svoga vremena. Najcesca njihova putovanja bila su poprilicno udaljena od obale, na sigurnoj distanci, dok je plovljenje po noci izbjegavano.
izvor:
www.znanje.org