dudette

HEJ HAJ BAŠ NAS BRIGA VOZAMO SE NA TALJIGA,
NA ŽALOST, PREKO NEZAOBILAZNE BUGARSKE PONOVO
I BEZ PIŠANJA, NARAVNO

Histerično se razletevši u trošenje preostalih lirčića, koji su odoleli prethodnoj ribljoj večeri, sad već vidno uznemireni činjenicom da ''kad nećeš više pilić, sledi ti ono što nije ruža već ono od puža, a rimuje se sa pilić i završava na 'čić' jer je u deminutivu, naravno'', ipak su se pomirili sa novonastalom situacijom, koja je nalagala:

- Marš napolje iz apartmana. Da ste nam iz oka ispali ne bi vas više trpeli. Jesmo mi vas 500 godina, ali ovo je mnogo duže, il' se makar tako čini...! I drugi put, ponesite sami svoje odstranjivače onoga što na usta ulazi, ali ne obavezno i izlazi. I nemo' slučajno da bacate u toalet išta što prethodno nije pojedeno, pa makar to bila i riba od petnaest miliona turskijeh lira!

Jedva slučajno izbegnuvši neukrcavanje u ono što ''vozi Miško'' samo u ovom slučaju mnogo sporo, za malo da ostadoše još uvek da poziraju, a što nekima, da ne kažemo našem dragom nam Brki Saitoviću i ne bi bila strana pojava.
Iskoristivši maksimalno preostalo vreme do polaska, bez dileme, ali uz izvesnu dozu kajanja i tuge, nastaviše svoje putešestvije, levom rukom kraulirajući, a desnom se hladeći jerbo rashladna naprava iliti klima, naravno, danju ne radi već, logično, to čini samo noću. Naravno, sve to svi prisutni (a skoro i odsutni), imali su prilike da prate zahvaljujući još uvek aktivno angažovanom i neumornom Krivonogašu, bog nek' nam ga poživi.

- ''Pu, sad je našao da kreće! Po najvećoj vrućini! Som! Uf kud se podseti... Još i ovo govno što tobož inače hladi i uglavnom besprekorno radi, sad je sasvim slučajno otkazalo, pa neka pomremo. Baš kao one ribe na suvom, pa ko te pita što su petnaest miliona turskijeh lira... Posle samo neka pozovu nekoga, kao što je ova moja da nas dokrajči, pa onda malo tuša i... Mislim mogli bi malo da je uključe da greje, greota da zvrji bez veze. Strašno! Eto, da nisi onoliko hrane sabila u sebe sinoć, odnosno da budem precizniji, da nisi onoliki račun napravila mogao sam kupiti sopstvenu klimu, a ne da se patim k'o poslednji bednik. Ko me i terao da dolazim ovamo...''

Ovakav početak samouvereno je obećavao temperamentan nastavak. Krenulo je nestrpljivo šuškanje ambalaža raznoraznih nervnih zanimacija, uz povremeno, dobronamerno coktanje oratora, a u cilju smirivanja eventualnih bučnih spavača koji bi se olakšavali hrkom dok ih ovaj u tome ne bi omeo.
Taman kako je epizoda ''Ko to tamo peva'' počela da se zahuktava, začula se prva u nizu zvonjava mobilne naprave oratorovog vlasništva, naravno.
- ''Alo. Ujna! Ti li si? A ne, to je onaj drugi mali trebao da kaže....Da tu sam. Kako bre gde? U tri pizde materine, naravno.
Pa u T U R S K O J! U autobusu, aha....Bez klime, aha, jurimo 30 kilometara na sat... Bez dinara, lira ili bilo koje druge valute, a i ono malo što smo imali ova je sabila u svoja creva bez imalo saosećanja i suptilnosti... Sinoć, sinoć. I ja tebi! Bujrum nego šta!''

Vreme je neumitno teklo i skoro da se ništa osim Krivonogaša nije ni dešavalo. Autobus je pretio da se definitivno uparkira jer je bio bliži stajanju nego li kretanju ka željenom cilju.
Povremeno bi se čulo vozačevo brižno: ''Turisti, piša li se nekome!'', nakon kojeg bi usledilo još saosećajnije: ''E baš šteta, još nema stajanja!''. Naprosto je čovek u svakom trenutku bio u toku događaja i dok je Tipos verodostojno prenosio sve što se odvijalo u datom momentu, ovaj bi, isto tako, povremeno upadao sa:

- ''A pušite, pušite, a mene niko ne zove, hehe! Mislite ja sam slep? E pa što ste pišali – pišali ste. Gotovo!''
- ''E dok sam ja vozač, nećete se vi napišati. Uostalom zašto ločete toliko kad je napolju samo 40 stepeni iznad nule. Ali ne brinite, spustićemo je mi na minus čim se smrkne, hehe...!''
- ''Evo nas na bugarskoj granici. Iskoristite priliku da pišate sada jerbo je u samoj Bugarskoj skuplje, a sumnjam da ćemo uopšte i stajati do daljnjeg. Hvala!''.
- ''Alo'', nadoveza se umilni glas Krivonogaša – ''Ne, nije Brka. Vi mora da ste ujak... Evo momenat!''.
- ''Alo! Tata! U Bugarskoj, gde bih bio? 'ajd' pa pozdravi ujnu. Ma koju god i čiju god hoćeš!''

Veoma lako se vrativši na aktuelnu temu koju je valjalo pokriti besprekidnim prenosom, a kako bi i oni udaljeniji sa svojim sedištima bili u toku, nastavio je u svojoj rešenosti da istraje od kraja:
- ''Majstore, mogli bi da stanemo malo, osim ako već ne stojimo! Ne znam, toliko ga gaziš bre da više ne znam šta nam se dešava. Možda letimo, možda stojimo, 'ebem li ga. Kao da smo na trkama bre, uspori malo! Ima bre ovde male dece, a ti ga ne skidaš ispod 40km/h. Imaj srca. Doduše, možda se makar rashladimo kad već ovo govno ne radi ono zbog čega je kupljeno. A možda je ukradeno. Ala si ti jadan čoveče. I dobro, šta sad radiš..? Ma da, boli tebe. Prvo mi ova pojede đžigerice, a da ne kažemo zadnjih šest kirija i, sad me ti dokrajči. Bolje me ostavi peške da idem nego ovo da mi radiš... Šta je sada? Ne mogu da verujem! E ovo je stvarno prevršilo svaku... Šta, a? Stigli smo? Au, kad pre? Naravno, prvo je morao sve stvari da pretumba i razbaca. Ma da, glupo bi bilo da nas tretira kao normalne, civilizovane ljude... Ti ćeš meni da zabraniš da pišam, ne pišao nikad dabogda... Pu...''
Uprkos svim, ne baš sjajnim okolnostima, čitavo ovo truckanje ipak je imalo svojih draži. Mnogi rekordi su oboreni a, bez namere da se takvo nešto desi. Od onoga koliko puta se samo ušlo i izašlo iz autobusa, pa do neobjašnjivog koliko čovek može da izdrži da piša u sebi ili da ne piša uopšte ukoliko, naravno, ne poseduje organ ili, pak, implant - u narodnim krugovima poznat kao bešika.

Šta je bilo sa ujnom, kao i čija je zapravo ono ujna bila, ostaje nepoznanica za sve, osim možda za nju samu jer ona za sigurno zna kome jeste a, kome nije, ali da je brod otplovio – otplovio je, s nadom da će nam jednom, možda, biti razjašnjeno zašto je za Brku Saitovića to imalo tolikog značaja ili, pak, možda baš i nije već je sve samo patetike i utiska radi a, tek da skrene pažnju sa tada aktuelne persone ženskoga roda i određenog statusa u familiji, ako ne već njegovoj a, ono nečijoj sigurno...



Prim.aut. Svaka, eventualna sličnost sa stvarnim likovima, veoma je do sasvim namerna.




__________________________________________________ _____________________
* izvedeno iz reči ''Dipos'', logično, a koja je ujedno naziv firme u kojoj pomenuti radi


Autor: Pavićević Nataša
Broj reči: 5589 (može li još?)

__________________
Kad odrastem bicu dete.