Minea

25.09.2007

NATO: Na Srbiju bačeno 1.080 kasetnih bombi

NATO je, u listi koju je predao Beogradu, naveo da je 1999. godine sa 1.080 kasetnih bombi gadjao 218 koordinata u Srbiji, od kojih se 155 nalaze na Kosovu i Metohiji, saopštila je Alijansa.

"Iako su podržale pravljenje liste lokacija gadjanih kasetnim bombama u Srbiji, NATO i individualne zemlje članice se istovremeno ogradjuju od bilo kakve odgovornosti ili pravne obaveze po pitanje liste i incidenata koji su mogli ili bi mogli da se dese u budućnosti, u vezi za neeksplodiranim bombama", navodi se u saopštenju.


Protest rezervista i u Prokuplju

Nekoliko stotina boraca ratova 1990-1999. iz Niša, Leskovca, Žitoradje i Prokuplja okupilo se ispred spomenika poginulim saborcima u centru Prokuplja i najavilo proteste širom Srbije.

Retzervisti su, posle jednočasovnog protesta u znak podrške rezervistima koji štrajkuju gladju u Kuršumliji, formirali zajednički štrajkački odbor za jug Srbije i za predsednika izabrali Slobodana Bakića.

Rezervisti su poručili da će sa okupljanjima početi u svim gradovima juga Srbije, ukoliko državni organi nastave da ih ignorišu.

"Ukoliko nam se lično ne obrati neko od ministara zaduženih za odbranu i pravosudje, ovde ćemo se okupiti u petak u još većem broju i započeti štrajk i u Prokuplju", poručili su rezervisti.

Prema njihovim rečima, moguća je i blokada skupštnskog zdanja i glavne ulice u Prokuplju. O tome će se rezervisti dogovoriti na protestu zakazanom za petak.

U medjuvremenu predsednik Štrajkačkog odbora bivših rezervista iz Kuršumlije Dejan Milošević sastao se u Beogradu sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem. Posle sastanka on je izjavio da "ima pomaka" u rešavanju njihovog problema, ali je najavio da će oni nastaviti s protestima i štrajkom gladju do ispunjenja zahteva.

"Dogovoreno je da predstavnici Ministarstva odbrane dodju u Kuršmuliju i da zajedno s našim advokatima započnu pretresanja celog slučaja", rekao je Milošević, nakon razgovora u Beogradu sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem.

Ministar Šutanovac razgovarao je sa delegacijom bivših vojnih rezervista koji protestuju zbog neisplaćeni dnevnica za period proveden na Kosovu tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

U protestu učestvuje nekoliko stotina bivših rezervista, a njih tridesetak 14 dana štrajkuje gladju i oni su se od preksinoć zaključali u salu Skupštine opštine Kuršumlija odbijajući svaku, pa i medicinsku pomoć. Njihova deca od ponedeljka, u znak podrške roditeljima, ne idu u školu.


Išinger tvrdi da je nezavisnost Kosova izvesna

Predsednik vlade Kosova Agim Čeku izjavio je u intervjuu za dnevnik "Frankfurter rundšau" da mu je predsatvnik Evropske unije (EU) u trojci za Kosovo Volfgang Išinger rekao da se kosovska nezavisnost uopšte više ne dovodi u pitanje.

"Nezavisnost je gotova stvar. Razgovarao sam sa Išingerom. Rekao mi je da je pogrešno citiran. Potvrdio mi je da se nezavisnost više uopšte ne dovodi u pitanje", rekao je Čeku.

Išinger je prošle sedmice za britanski dnevnik "Indipendent" rekao da u procesu odredjivanja statusa Kosova "mora da se odustane od stavljanja etiketa i omogući postizanje realističnog rešnja".

"Pokušaćemo da dodjemo do rešenja statusa koje će podrazumevati medjunarodni nadzor nad Kosovom. Ostavio bih pitanje nezavisnosti otvoreno. Više volim da govorim o snažno nadgledanom statusu", citirao je list nemačkog diplomatu.

Čeku je u intervjuu naveo i da "ne veruje da će Kosovo postati nezavisno baš 10. decembra, na dan kada posrednici iz SAD, EU i Rusije budu predali izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN)".

Na pitanje da li je Priština spremna da učestvuje na "eventualnoj velikoj medjunarodnoj konferenciji sa Srbima, Albancima i velikim silama, kakvu priželjkuju neke diplomate", premijer Kosova je rekao da Priština želi da "vreme iskoristi optimalno" i da će "na takvoj konferenciji učestvovati ako bude signala da će ona Albancima doneti nezavisnost".

"Mi smo bili strpljivi, kooperativni i spremni da izadjemo u susret. Sada je sve rečeno, o svemu se pregovaralo. Sada mora da se donese odluka", rekao je Čeku.


Cepter i dalje najbogatiji Srbin

Najbogatiji čovek srednje i istočne Evrope ove godine je Rus Oleg Djeripaska, a na redovnoj listi 100 najbogatijih poljskog mesečnika "Vprost" našla su se trojica bogataša iz Srbije.

Dok aluminijumski kralj Djeripaska raspolaže imovinom od 30 milijardi dolara, najbogatiji biznismen iz Srbije, Filip Cepter na 23. mestu ima 4,4 milijarde dolara.

Na 41. mestu je Miroslav Mišković koji zahvaljujući "Delta holdingu" raspolaže sa dve milijarde, a na začelju liste na 96. mestu je Stanko Subotić sa svojim "Bonareksom" koji mu donosi bogatstvo od 600 miliona dolara.

Novi ruski i ukrajinski bogataši na čelu liste potisli su svu trojicu srpskih magnata naniže, pošto je Cepter,na primer, bio na 16. mestu.

S prostora bivše Jugoslavije u "Vprostov" klub bogatih ušla su još samo trojica Hrvata - Ivica Todorić na 81. mestu, čiji "Agrokor" se ceni na 830 miliona dolara, Ante Vlahović iz "Adris Grup"-a na 92. mestu sa 650 miliona dolara i poljoprivredni magnat Enver Moralić na 99. mestu sa 540 miliona dolara.

Češki dnevnik "Mlada fronta Dnes" koji saradjuje sa "Vprostom" u rangiranju bogataša ovogodišnji vrh liste nazvao je "Rusi i njihovo mineralno blago", aludirajući na činjenicu da prvih 19 mesta zauzimaju Rusi i Ukrajinci koji su svoje bogatstvo stekli na nafti, gasu ili drugim sirovinama.

Zajedno njihovo bogatstvo dostiže 230 milijardi dolara, svih 100 "Vprostovih bogataša" raspolaže sa 390,7 milijardi dolara, a za godinu dana su povećali svoje blago za polovinu.

Najuspešniji od bogataša kome koreni bogatstva ne leže u nedrima zemlje je najbogatiji Čeh, na 20. mestu, finansijer Petr Kelner sa 5,8 milijardi dolara.

(Beta)

Iran sa nuklearkom znači rat

Dozvoliti Iranu da pribavi nuklearno oružje moglo bi da destabilizuje svet i vodi ratu, izjavio je u Ujedinjenim nacijama francuski predsednik Nikola Sarkozi.

"Neće biti mira u svetu ako medjunarodna zajednica posrne pred širenjem nuklearnog oružja", rekao je Sarkozi na sednici Generalne skupštine UN.

Iran, dodao je on, može da ima nuklearnu energiju u civilne svrhe, ali "ako dozvolimo Iranu da pribavi nuklearno oružje, mi ćemo preuzeti neprihvatljiv rizik za stabilnost u regionu i svetu". "Slabost i odricanje ne vode miru. One vode ratu", upozorio je Sarkozi.

Iran insistira da nuklearni progam koristi samo za civilne potrebe, ali Zapad strahuje i sumnja da Islamska Republika obogaćuje uranijum kako bi razvila nuklearno oružje.

Sarkozi je istakao da Francuska podržava oštrije sankcije protiv Teherana, koje traže SAD ali im se suprotstavljaju Rusija i Kina. On je ocenio da kriza može da bude rešena samo "kombinovanjem čvrstine i dijaloga".

U nedavnom intervjuu za "Njujork tajms", Sarkozi je rekao da ako Savet bezbednosti UN ne bude sposoban da se dogovori o budućim finansijskim sankcijama Iranu, EU treba da preduzme sopstvene mere.

Šef francuske diplomatije Bernar Kušner prošle nedelje je uzburkao duhove izjavom da ako propadne diplomatija svet treba da se pripremi za najgore, a to je rat. Ali, i Sarkozi je, kako izgleda, preneo istu poruku, bez pominjanja vojne akcije kojom bi se sprečilo da Iran pribavi nuklerano oružje.

(Beta)

Od ponedeljka, pozovi Crnu Goru na +382

Od ponedeljka, 1. oktobra, prestaće mogućnost pozivanja korisnika u fiksnoj i mobilnim mrežama u Crnoj Gori biranjem nule, već će telefoniranje biti moguće samo biranjem početnih brojeva 99382, odnosno +382.

"Telekom Srbije" saopštio je da će telefonski pretplatnici iz Srbije moći sa fiksnih i mobilnih telefona da pozivaju korisnike u fiksnim i mobilnim mrežama u Crnoj Gori isključivo biranjem brojeva 99382, gde je 99 broj kojim se pristupa medjunarodnoj centrali, a 382 je medjunarodni pozivni kod za Crnu Goru.

Nakon biranja tih brojeva, bira se kod mrežne grupe ili mreže u Crnoj Gori i na kraju pojedinačni pretplatnički broj odredjenog korisnika u toj zemlji, navodi se u saopštenju.

(tanjug)

Sud kaznio Poljsku zbog zabrane abortusa

Evropski sud za ljudska prava potvrdio je u utorak da će Poljska morati da plati kompenzaciju ženi koja je gotovo ostala slepa pošto joj je, prema strogim poljskim zakonima, uskraćeno pravo na abortus, saopštio je u utorak sud u Strazburu.

Poljska je uložila žalbu na presudu, koju je sud u Strazburu doneo u martu, a prema kojoj je oštećenoj trebalo da isplati 39.000 evra, preneo je Rojters.

Sudije su juče odbile žalbu poljskih vlasti, saopštio je portparol suda.

Sud u Strazburu doneo je u martu presudu po kojoj su Aliciji Tišjak, čiji se vid značajno pogoršao pošto je rodila treće dete, uskraćena ljudska prava, na osnovu poljskog zakona o abortusu.

Tišjak, koja pati od teške kratkovidosti, po treći put je zatrudnela u 2000. godini. U konsultacijama sa tri oftalmologa, dobila je uveravanja da bi došlo do ozbiljnih komplikacija po njen vid, ukoliko bi do kraja iznela trudnoću.

Nijedan od lekara medjutim nije želeo da Tišjakovoj da preporuku za prekid trudnoće iz zdravstvenih razloga, uprkos njenim zahtevima.

Poljakinja, koja sama podiže troje dece, proglašena je po porodjaju nesposobnom za rad i prima mesečnu penziju u iznosu od 140 evra.

Zakon o abortusu, koji je na snazi u katoličkoj Poljskoj, dozvoljava prekid trudnoće samo kada je ugrožen život majke ili deteta, kada postoji velika verovatnoća da će dete biti trajno hendikepirano ili u slučaju silovanja.

(Tanjug)

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...