Lovačke karakteristike aviona MiG-29 su naglašene prvenstveno respektivnim asortimanom raketnog naoružanja, koje dolazi do punog izražaja zahvaljujući prvenstveno jedinstvenom integrisanom sistemu za otkrivanje, praćenje, zahvat i gađanje ciljeva – realizovanog kroz princip fuzije senzora. Takav princip je prisutan i na familiji aviona Su-27. Jedini operativni zapadni lovački avion sa sličnim spektrom senzora je američki F-14D, ali njemu nedostaje laserski daljinomer karakteristika ruskih migova i suhoja.
Kroz projekat aviona MiG-29 i dalje se oživotvoruje nekadašnja sovjetska krilatica: "leteti brže od svih, leteti dalje od svih i najviše nositi". Doduše, sada je ona nešto modifikovana i mogla bi se parafrazirati kao: "manevrisati brže od svih, manevrisati energičnije od svih, prvi pogoditi cilj". MiG-29 je jedini ruski avion koji je ušao u naoružanje NATO- pakta kroz nemačko ratno vazduhoplovstvo - Luftvafe. U maju 1995. godine MiG-29 je uključen i u borbeno dežurstvo NATO-vazduhoplovnih snaga. Krajem 1997. godine SAD su od Republike Moldavije kupile 21 avion MiG-29 za svoj tim "Red Eagles" za obuku američkih pilota na ruskim avionima.
Nastajanje ideje o avionu MiG-29
Saga o avionu MiG-29 je započeta početkom sedamdesetih godina kada je konstruktorski biro "Mikojan" radio na više idejnih projekata novog lovačkog aviona osamdesetih godina. Kako se to radi i na Zapadu, "Mikojan" je nastavio usavršavanje svojih projekata u skladu sa dostignutim stepenom razvoja novih metoda i procesa projektovanja, u skladu sa stečenim iskustvima u eksploataciji i u borbenoj primeni svojih aviona i najboljih zapadnih aviona, ali i u skladu sa potrebama, da novi projekat može da zadovolji buduće zahteve potencijalnih korisnika.
Kompletne aktivnosti na koncipiranju novog aviona su izvedene bez konkretnih taktičko-tehničkih zahteva (TTZ) tadašnjeg sovjetskog vazduhoplovstva. U stvari, može se reći, da je to bio privatan poduhvat "Mikojana" sa ciljem da se glavnom projektantu obezbede argumenti za iniciranje projekta novog lovačkog aviona, naoružanja i opreme.
Tek nakon završetka idejnog projekta i definisanja oblika, proračuna performansi i preciziranja kvaliteta novog oružja, u saradnji biroa "Mikojan", Komande sovjetskog RV i Ministarstva za vazduhoplovnu industriju precizirani su TTZ 1972. godine. Novi lovački avion je definisan kao taktički lovac ("frontovski lovac"), koji je trebalo da zameni čitavu gamu ruskih taktičkih lovaca: MiG-21, Su-7, Su-15, Su- 17 i MiG-23. Morao je da bude optimiziran za lovačke zadatke, ali se vodilo računa i o njegovoj sekundarnoj nameni - o dejstvu po ciljevima na zemlji.
...