|
|
|
|
|
|
|
Mi jesmo zeljni svega (materijalnog), ali daleko od toga da imamo tonu vremena. I momak i ja radimo po tri posla nedeljno da bi, mozda nekad, uspeli da kupimo stan. I za utapanje u nekom birtzuzu isto treba para. Sigurna sam da su ljudi, ovde, svesni u kakvoj su situatziji, al' nekog drugog izlaza trenutno nema. Mi koji 'preko' nemamo nikog, ne mozemo ni otitji odavde. Shvatam ja vas, al' shvatite i vi nas. |
|
|
|
|
Mislim da nijednog trenutka nisam rekla da ne shvatam ljude koji zive u Srbiji. Naprotiv, vrlo dobro shvatam i saosecam. Ima mnogo razloga zasto sam otisla odande. Isto tako ima toliko toga sto me nervira svaki put kad dodjem u Srbiju, svaki put sve vise i nekako je svaki put sve gore.
Jako mi je zao da sistem stanovanja nije bolje uredjen u Srbiji, te ljudi provedu citav zivot da rade, da stede, da bi eto na kraju kupili stan i na taj nacin se odvojili od roditelja.
Ovde je sasvim drugacije. Postoje agencije koje izdaju stanove i kuce, tako da se ljudi mnogo ne lome da kupe stan ili kucu, da postanu vlasnici. Stanovi za iznajmljivanje i nisu toliko skupi, recimo da je jedan komforan cetvorosoban stan od nekih 100 kvadrata oko 1000 eura. Kupovne cene stanova i kuca su ogromne. Na primer, jedan omanji dvosoban stan nije ispod 200 hiljada eura. Minimalna cena za kucu je 400 hiljada eura i to je vise nego prosecna kuca, daleko od ideje da se radi o nekoj vili. Interesovale su me cene jer eto, na primer, moja mama zeli da proda kucu u Srbiji i nateze se sa ljudima da bi dobila kako tako pristoju cenu (recimo nekih 100 hiljada eura). Takva ista kuca ovde bi kostala bar 800 hiljada eura.
Dok sve ovo pisem, izvodim zakljucak da u Srbiji ipak moze da se zaradi, jer upravo sam se setila da sam uhvatila negde da si zadovoljna i da imas trogodisnji plan za kupovinu stana. Meni bi trebalo vise od 3 godine rada da kupim stan ovde.
Ono radi cega ja ne zelim da se vratim, nije novac, ni stambeni prostor. Ubija me
prljavstina, nered i nemar.
Pre nekoliko godina, mama mi je bila u bolnici "Dr. Dragisa Misovic" na Dedinju, imala je jako tesku operaciju i na kraju jedva ostala ziva radi postoperativnih komplikacija - SEPSA! Hej, 21. vek... sepsa! Trebalo je da se skenira.. bio je juli, dobila je termin za septembar. Zena sa sepsom, kojoj su popustili zalisci na srcu (dobila je miokardit od sepse) i koja moze da umre svakog trenutka, treba da ceka vise od 2 meseca za jedan fkin skener.
Dve nedelje sam je obilazila svaki dan u bolnici i svaki dan gledala iste fleke po podu, da niko nije oprao pod sve to vreme. WC je zajednicki za ceo sprat, nijedna wc kabina ne moze da se zatvori, jer su kvake odvaljene. Ne spominjem da se radi o cucavcu i da g....a ima svuda, po podu, po zidovima, po vratima, a smrad, da se onesvestis. Na celom spratu ima samo dva termometra. Lekari razdrljeni i neuredni, neobrijani, masni. Medicinske sestre nafrakane, svaka ima po kilo sminke na licu, u minicima.. otvoren lov na lekare! Nemas kome da se obratis, koga da upitas za zdravlje bolesnika, svi su krajnje neljubazni, nervozni, dok iza vrata medicinskog osoblja mirise sveze skuvana kafa, dim cigareta i cuje se smeh.. prijatna atmosfera za neki kafic, a ne i za jednu bolnicu. Ako slucajno telefoniram da pitam kako je, javi mi se na recepciji nocni cuvar, promuklim glasom, cesto pijan kao zemlja, a u pozadini zavija Zorica Brunclik ili Stoja od koje me ni ne cuje sta ga pitam i onda krene prebacivanje sa jednog na drugi lokal.. od nemila do nedraga.
Kad se svega toga setim, pomislim, a sta ako jednog dana treba dete da mi operise krajnike ili slepo crevo.. pa jel treba da ga dam u takvu jednu bolnicu??? Ono je da covek legne zdrav i da se razboli.
Tako je svuda, sve sto je u drustvenom vlasnistvu je uzasno propalo i oronulo, ljudi rade za jako male pare, pa i ne rade kako bi trebalo, vec sve preko.. volje. Naravno da je privatno sasvim druga prica. Odvela sam mamu na privatnu kliniku, platila 500 eura skener i uradila ga istog dana, jel..
Mogla bih da nabrojim jos more stvari (saobracaj, skolstvo, korupcija..) koje mi se ne dopadaju, ali vec i ovoliko je citav jedan roman.. Veruj da mi je uzasno zao i tesko da gledam sve to. Srce me boli za omladinu koja jednostavno nema mogucnosti za bolje, jer drzavu stoli bojko. Imala sam srece da se izvucem odande. Poenta svega je da licno ja nemam namere da se vracam, niti me srce vuce da idem i da gledam haos.
Svakome ko moze, ko ima petlju da se upusti u avanturu, posavetovala bih da ode odande. Zao mi je da to kazem, ali cini mi se da je svuda bolje nego kod nas. Veruj mi na rec, ima bolje.
P.S. Otisla sam sama, bez icije pomoci.