Lepo sam izdrzala. Od uze porodice imam samo mamu tamo, a mama mi redovno dolazi u posetu ovde. Od sire porodice.. sta da ti kazem, smucilo mi se da svi ocekuju nesto. Prijatelji.. pitam se koliko su zaista prijatelji. Mogu da shvatim da je standard u Srbiji nizi nakon svih ratova i politickih problema, ali to nije razlog za - biti zloban.. a to sam isto okusila u kolicinama. Okreni-obrni, vise se osecam stranac u Srbiji nego ovde gde zivim.
Osim toga, protivnik sam tipa "gastajbarter" koji ce da zivi u inostranstvu kao pas, da stedi svaki dinar, da zida velelepnu kucu u Srbiji (da se divi komsiluk, jer zaboga radi u inostranstvu) i onda svaki godisnji da trci u tu istu kucu, da je okreci, pocisti itd.
Ja licno hocu da putujem, da vidim svet, da odmorim mozak od svega. Eto, zato i nisam isla kuci vec vise godina. A tek od vracanja, nema govora. Kad budem stara i u penziji, zelim da zivim na moru, sto znaci da ni onda necu da se vratim.
Ono sto mi zaista fali je Skadarlija i lepinja sa kajmakom, muzika sa splavova i veselje po celu noc.. samo, mislim da je to proslo vreme. Jednom kad se odvojis od toga, tesko moze da bude kao nekad.
__________________
"It's not who I am underneath, but what I do that defines me!"
|