Canon

Ovde, gde zivim, ima nekih 20% stranaca iz celog sveta.. ukratko, domaci mrze sve strance, jer nas je previse, a i rasisti su. Ne podnose se vec izmedju sebe, pa smo im samo jos i mi falili.

Moji utisci nisu bas sjajni, samo sto za to ne mogu da krivim druge. Pre desetak godina, bilo me je stid da kazem da sam Srpkinja, jer kad otvorim novine naslovi koje vidim su :
- Serija opljackanih vikendica na toj i toj planini, Jugosloven taj i taj... oraganizovan lanac provalnika i bla bla
- Ljubomorni muz ubio zenu i svoje dvoje dece, Jugosloven taj i taj...
- Uhvacena grupa sa velikom kolicinom droge na granicnom prelazu, Jugosloven taj i taj...
- Majka ostavila devojcicu od 2 godine samu u stanu i otisla u diskoteku, devojcica pala sa devetog sprata, Jugoslovenka ta i ta..
- Tuca u Jugoslovenskoj diskoteci, izboli se nozevima...

Treba reci da "zasluge" za ovakvu reputaciju u 80% ovih slucajeva imaju Albanci, koji se busaju u prsa da su Albanci do trenutka kad imaju problema sa zakonom, a onda kazu da su iz Srbije, nekad pre iz Jugoslavije.

Jos jedna stvar od koje me strasno sram je ponasanje nasih ljudi: dovikivanje u velikim radnjama sa jednog na drugi kraj, voznja ludim automobilima, lakat kroz prozor i tresti muzika stila "Otis'o si sarmu probo nisi.." Mislim da ne treba da naglasim da se ljudi okrecu i krste kad to vide. Ah da, da ne zaboravim kako voze bicikl... kolena rasirena, zauzimaju pola druma, pa kad ih obilazis, mislis da obilazis traktor, a ne neki fkin bicikl.

Vrhunac je da su Srbi inace zbog poslednjeg rata omrazeni, radi velike propagande, koja nije zaobisla ni ovaj deo sveta. Kao posledica svega medju svim strancima kojih ovde ima.. znaci Crnaca, Arapa, Italijana, Spanaca, Portugalaca i mnogih drugih cinilo mi se da je bolje biti crnac nego Srbin u ovoj istoj rasistickoj zemlji.

U poslednje vreme, sve pada u zaborav polako, nove generacije Srba rodjenih ovde raste pod drugim uslovima nego u Srbiji, tako da se utapaju u okolinu i ne izdvajaju se toliko. Mislim da nasi ljudi imaju svoj nacin zivota, koji je kako god drugaciji od zivota u drugim zemljama (ne mislim da je los, jednostavno je drugaciji). Ono sto mislim da mnogi grese je da pokusavaju da nastave da zive na isti nacin kao kod svoje kuce. Grese iz prostog razloga sto NISU kod svoje kuce, nego u gostima (neki na privremenom, a neki na stalnom boravku) i po svoj logici stvari, trebalo bi da uloze trud da se prilagode na novu sredinu, ako nista bar da nauce jezik. Nas mentalitet "Srbija do Tokija" radi da se ponasamo bahato i da namecemo svoj red u tudjoj kuci. Zato nas ne vole bas previse.

Sto se tice Amerike, imala sam prilike u poslednje 2 godine da provedem par meseci tamo i zaista, ne znaju mnogo o nama generalno. Uglavnom, bilo je relativno kratko da bih stekla neke detaljnije utiske.

P.S. Ovo sve sto sam nabrojala su cinjenice i dusa me boli sto je tako. Ne kritikujem nase ljude zato sto sam snob, vec zato sto bih volela da smo bolji, da smo voljeni, a ne omrazeni.

__________________
"It's not who I am underneath, but what I do that defines me!"