_Anna_

Gete od Vertera do Fausta

"Jadi mladog Vertera" se završavaju samoubistvom glavnog junaka, što je širom Evrope pokrenulo modu pravih samoubistava

Mladi Gete, Rusoov učenik, stvara nemačku književnu samosvest u zbrci seksualnih dvosmislenosti. Poput Sada, Gete je ličnost prelaznog perioda, delom klasičar, delom romantičar. Kao čovek nove renesanse, težio je tome da ovlada svim umetnostima i naukama. Do kraja svog dugog života bio je kulturni lider Evrope, kao što je to bio Volter u osamnaestom veku. Biografija je još davno utvrdila Geteove seksualne ekscentričnosti i amoralni titanizam volje. Ali veliki deo obimnog naučnog komentara o Geteovim pesmama, komadima i romanima je neobjašnjivo bezbojan, paralisan strahopoštovanjem. Nema ni jednog pisca njegovog ranga kod koga je raskorak između biografije i kritike tako izražen.

Geteova novela Jadi mladog Vertera (1774) dovela je do internacionalnog uticaja Sturm und Drang škole, sa njenim rusoističkim senzibilitetom. Verter, kome Gete pripisuje sopstveni datum rođenja, Rusoov je emotivni feminizirani muškarac, bled, melanholičan, plačljiv. Za Vertera, detinjstvo je predivno i čisto, dok je muževna zrelost prljava i ponižavajuća, stoga je plemenito odbijati da odrastemo. Jadi mladog Vertera završavaju se samoubistvom glavnog junaka, što je širom Evrope pokrenulo modu pravih samoubistava. Samoubistvo u verterovskom stilu nosi u sebi agresivni autoerotizam, veličajući čin koji Crkva osuđuje kao najteži greh. Njegovo samoubistvo je strogo ritualno: pištolji moraju proći kroz daimonske ruke Lote, ljupke devojke koju Verter pretvara u romantičarsku femme fatale.

Godine učenja Vilhelma Majstera (1796) predstavljaju splet seksualnih problema. Feminizirani muškarac je središte romana Jadi mladog Vertera, dok u Vilhelmu Majsteru dominira muškobanjasta žena. Glavni transvestit u Vilhelmu Majsteru je Minjon, koju Džordž Lukas naziva "pravim utelovljenjem romantičarskog duha". Kada je Vilhelm prvi put vidi, adolescentkinja Minjon nosi mušku odeću, i on ne može da joj odredi pol. Ona je "enigma" koja za njega ima magijsku fascinaciju. "Ni muško ni žensko", Minjon se fanatično drži svog transvestizma. Ona strastveno odbija žensku odeću: "Ja sam dečak, neću da budem devojka!" Tek na samom kraju Vilhelma Majstersa saznajemo da je Minjon rođena iz incesta između brata i sestre. Incest, koji se ovde brani, postaće paradigma romantičarske seksualnosti.

Faust, Geteov doprinos svetskoj literaturi, povezuje renesansu sa romantizmom. Još od Hamleta, koji je uticao na ovaj komad, nije bilo tako iscrpne analize moralne i seksualne dvosmislenosti zapadnjačke svesti. Istorijski doktor Faust bio je beskrupulozni mag koga se njegov savremenik Martin Luter odrekao. Prva Knjiga o Faustu (1587), koja osuđuje Fausta zbog njegove intelektualne taštine, pokazuje buđenje protestantske svesti protiv opasnosti renesansnog paganizma. Gete proširuje seksualni komentar u priči o Faustu. Zapadnjački um je shvaćen kao seks i moć, koji se bore protiv Boga i prirode. Don Žuan i Faust su najkarakterističniji mitovi postklasičnog Zapada. Oni predstavljaju dominaciju, agresiju, volju za moć, sve veličanstvene ambicije paganizma koje hrišćanstvo nikada nije uspelo da savlada.

Faust je Gete, umetnik kao mag, baš kao što je i Mefisto Gete, umetnik kao neprijatelj Boga. Kao renesansni alhemičar, Faust traga za tajnama prirode. Faust, komad u kome je glavni junak alhemičar, ima razuđenu alhemičarsku formu. On se sastoji iz dva dela, mnoštva epizoda, i gomile sporednih likova. On kombinuje klasičnu kulturu sa hrišćanskom. On meša tragediju sa komedijom, epsko sa lirskim, idealnu lepotu sa grotesknim i opscenim. Greta predstavlja naivnu osećajnost, Mefisto ciničnu prefinjenost. Faust je, kao i čitavo čovečanstvo, zarobljen negde na sredini.

Gete nije dozvoljavao da se u njegovom prisustvu spominje ime njegove majke. On ju je izbegavao. Geteova majka bila je suviše jaka ličnost. On se plašio da joj priđe suviše blizu da ne bi ponovo bio apsorbovan u njeno gravitaciono polje i vratio se u stanje detinjske zavisnosti. Geteov biograf kaže: "Njegovi odnosi sa ženama najčešće su se završavali seksualnim odricanjem". U vreme kad je pisao poeziju posvećenu Betini, akrobatkinji dečačkog izgleda koju je Gete video u Italiji 1790, Gete priznaje postojanje homoseksualnih osećanja. U jednom potisnutom venecijanskom epigramu on kaže: "Veoma volim dečake, ali devojke više; / Kada mi devojka dosadi, još uvek može da mi posluži kao dečak" (40). Kasnije je u životu rekao: "Seksualni čin uništava lepotu, ali ništa nije lepše od onoga što prethodi tom trenutku. Samo u antičkoj umetnosti sačuvana je i prikazana večita mladost. A šta drugo znači večita mladost nego nikada ne upoznati muškarca ili ženu". Gete je bio herojski samodovoljan i okrenut sebi. Poput Betovena, on se venčao sa samim sobom. Tvrdio je da nema poroka ni zločina od koga bar trunku ne može naći u sebi. Gete je rekao. "Geniji doživljavaju drugu adolescenciju, dok drugi ljudi imaju samo jednu mladost". Nakon bolešljivog detinjstva, on se prihvatio energičnog programa vežbi da bi uvećao svoju snagu: zgrabio je muževnost snagom volje. Geteova energija u starosti bila je legendarna. Svojim oronulim savremenicima obraćao se snishodljivo. Činilo se da Gete smatra da poseduje nadljudsku snagu da se odupre smrti. Tomas Man kaže da je bilo nečega "sirovog" i "divljeg" u "arogantnom načinu na koji se Gete ponekad hvalisao svojom vitalnošću, svojom neuništivošću".

politika.co.yu

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!