Aenima

Sukob izmedju Hrvata i Srba

(Ovde cu prepricati samo par bitnijih i jasno uocljivih razlika)

Sukob izmedju Hrvata i Srba je u stvari sukob dva starosedelacka tipa sa Balkana. Sa oba tipa pravi, izvorni Sloveni, koji su veoma razumna populacija, nemaju gotovo nikakve veze.

Kada Srbin kritikuje Hrvata, onda on kritikuje karakteristike alpskog rasnog tipa, koji je najvise zastupljen u Zagorju, ali i u samoj Srbiji, tacnije u Vojvodini. Obratno pak, kada Hrvat kritikuje Srbina, onda se tu radi o kritici karaktera dinaraca, koji su najvise zastupljeni u Crnoj Gori i Zapadnoj Srbiji, ali i u Hercegovini i Dalmaciji. Naravno da su Dalmatinci istog karaktera kao i Crnogorci, a Vojvodjani istog karaktera kao Zagorci.

Dinarski i alpski rasni tip, kao sto smo videli gore, imaju skroz razlicito genetsko poreklo. Dok dinarce odlikuje nulta, alpide odlikuje izrazena A krvna grupa. Dinarci su nardo proto-egipatskog porekla, genetski blizi mediterancima i mnogim africkim plemenima, dok su alpidi ugrofinskog porekla, starosedeoci nekada zaledjene Evrope, genetski blizki nordidima i mongolima.

Njihovi karakteri su totalno suprotni i zbog slabosti podlozni manipulacijama. Dinarcem se lako manipulise pobudjivanjem i zadovoljavanjem njegove sujete, a alpidom pobudjivanjem i zadovoljavanjem njegove sebicnosti, kao i budjenjem osecanja krivice.

Alpski tip odlikuje izrazeno licemerstvo i projekcija sopstvenih nepriznatih motiva drugima. Dinarski tip nije u stanju da shvati takvo licemerstvo. Kao sto dinarac nije u stanju da shvati alpida, tako alpid ne moze da shvati, da je dinarac u stanju da izgovori nesto, sto zaista ne valja, pa se jos ponosi time.

Sa pravom alpidi u Srbima prepoznaju dinarski, paganski karakter, koji ne samo da ne pokazuje nikakvo osecanje krivice za svoje karakterne slabosti, nego te iste slabosti proglasava vrlinama. Sa istim tim pravom, Srbin u Hrvatu alpskog tipa prepoznaje izrazeno licemerje i formalizam. Obe populacije su potpuno u pravu sa svojim kritikama. Alpid je veoma svestan i stalno se kaje zbog svojih slabosti, dok dinarac zbog svoje gordosti nikada nece osetiti kajanje.

Za razliku od dinaraca, za koje je preispitivanje svog karaktera i slabosti totalna nepoznata, alpid se stalno kaje, ali i stalno gresi, zato sto se kaje zbog povrsne upotrebe razuma. Ne ume da se pokaje za izvor gresnja - za samu gresnu pobudu. Zato se alpid lako pokaje sto je rekao ruznu rec, ali nece se pokajati zato sto ju je pomislio. Sama krivica ga cini vrlo rigidnim u misljenju i sklonim da se slepo pridrzava pravila ponasanja, bez preispitivanja stvarnog smisla odredjenih postupaka. Zato je skon da se slepo drzi svojih autoriteta i propisanih recepata ponasanja, bez licne odgovornosti i preispitivanja njihove validnosti.

Kao sto se uspon Hiltera kod Bavaraca moze objasniti karakterom Bavaraca koji su tipicni predstavnici alspskog rasnog tipa, tako se i Staljinov totalitarizam moze objasniti velikim procentom istocno-baltickih starosedelaca bivseg SSSR. Obe populacije ugrofinskog porekla su veoma sklone autoritarnom tipu licnosti, a koako su i nacizam i komunizam obecavali uklanjanje socijalnih razlika, to je pogodovalo sebicnom i zavidnom karakteru ugrofinske populacije. Dokle god su komunizam i nacizam podmirivali osnovne ekonomske potrebe populacije, oni su imali obezbedjenu vlast nad svojim podanicima. Za razliku od sujetne osobe koju prati sklonost ka uvredljivosti i mrznji, osobe koje su sebicne prati osetljivost koja rezultuje kukaviclukom i paranoidnoscu.

Za razliku od alpskog tipa koji ne moze bez autoriteta, dinarski tip ne podnosi autoritete. Dinarac je veciti opozicionar, koji se protiv nepravde cesto bori toliko destruktivnim motivima, da ukoliko zauzme mesto prethodne nepravedne vlasti, on postaje jos iskvareniji i od nje totalitarniji.

Zbog razlike u karakteru koja postoji izmedju dinarskog i alpskog tipa, postoje razlike izmedju tipicnog srpskog i tipicno hrvatskog nacionalizma. Kako su dinarci gordi i sujetni, a lapidi sebicni, srpski nacionalizam je sujeta koja je projektovana na opsti plan, dok je hrvatski nacionalizam sebicnost projektovana na opsti plan.

Zbog sebicnosti hrvatski nacionalizam uvek naglasava teritorijalnu i materijalnu ugrozenost, dok zbog sujete sprski nacionalizam uvek naglasava ugrozena nacionalna prava i nacionalne vrednosti.

Zbog plasljivosti hrvatski nacionalizam najvise izrazava sovinizam onda kada je njegov neprijatelj najvise porazen. Kada je pala Krajina, Hrvatska je dozivela euforiju nacionalizma. Zbog dinarske buntovnosti srpski nacionalizam je najveci sovinizam doziveo onda, kada su sami Srbi najvise ponizeni, za vreme NATO bombardovanja.

Hrvatski nacionalizam je uvek usmeren prema manjinskim grupama, na primer, prema Romima i Jevrejima, dok je srpski nacionalizam uvek usmeren prema onima koji su po svojoj moci iznad njih, na primer, prema NATO-u, Americi, itd.

__________________
.