Spanel je dobio poruku od američke vlade da je ona "životno zainteresovana" za Tesline beleške i da "učini sve kako bi ih sačuvao". Iz dostupnih dokumenata FBI-a (iako su mnogi podaci sakriveni pre objavljivanja) vidi se da su i mornaričke vlasti dobile nalog da sve Tesline beleške pregledaju i ono što je od značaja pre-snime na mikrofilmove. Stručnjaci iz mornarice i OSS-a (obaveštajne organizacije koja je bila jedna od preteča CIA) to su i uradili, ali posle mesec dana mučenja sa Teslinim "sitnim i nejasnim rukopisom" koji ih je, "iako je bio na engleskom, namučio kao da je bio na stranom jeziku".
Dokumenat iz 1981. godine u kome Ministarstvo odbrane (DoD) traži od fbi-a Tesline zabeleške zbog "izvesnih ispitivanja koja su u toku".
Kasnije, pošto je pedesetih godina dozvoljeno da sva Teslina zaostavština može da se pošalje za Beograd, ovaj detalj s njegovim nečitkim rukopisom često ih je držao u uverenju da su možda tada nešto važno propustili. Američke vlasti stalno su se pribojavale da će takva Teslina arhiva u Titovoj Jugoslaviji biti nadohvat ruke sovjetskim vrhunskim naučnicima i vrsnim stručnjacima.
U dokumentima FBI-a postoji podatak da je Blojsu Ficdžeraldu neko od ljudi iz vojske napomenuo "da je vojska verovala da su Teslini zraci jedina moguća zaštita od atomskih bombi". Zato možda i ne iznenađuje podatak da je Foksvort, ubrzo pošto je preuzeo slučaj Tesla, ubijen! I da je, izgleda, istragu FBI-a povodom tog ubistva zaustavio neko sa "višeg nivoa" vlasti.
Od hladnog rata do Iraka
Nakon završetka Drugog svetskog rata brzo se ušlo u doba "hladnog rata". Otkriće tajne zračnog oružja nametnulo se "kao imperativ". Kopije Teslinih zabeleški koje su mogle da se tiču oružja sa zracima naelektrisanih čestica, naročito one o loptastim munjama, poslate su u vazduhoplovnu bazu Rajt-Paterson u Dejtonu, Ohajo. Tamo je pokrenut opsežan poduhvat, nazvan "Projekat Nik", s ciljem da na svaki način ispita da li Tesline zamisli mogu da se sprovedu u delo. I opet se desilo nešto slično kao i na početku - kopije Teslinih beležaka su nestale i više niko ne zna šta se s njima dogodilo!? Kada je 1960. godine sovjetski premijer Nikita Hruščov izvestio Vrhovsni sovjet la je fantastično oružje u završnoj fazi", Amerikanci su odmah pomislili da se radi o Teslinom zračnom oružju i da su Rusi prvi stigli na cilj. Prevarili su se.
Ali, ni njihovi započeti programi, onaj u uglednoj Lorens Livermor laboratoriji u Berkliju - u Kaliforniji niti onaj u vazduhoplovnoj bazi Hil - u Juti - nisu stigli do cilja ni posle višegodišnjih pokušaja. Izgleda da je postojao i "Projekat Tesla" koji se bavio civilnom upotrebom loptastih munja, odnosno pokušajem da se one iskoriste kao rezervoari plazme u fuzionim reaktorima za proizvodnju električne energije. Postojala je i zamisao dabi od loptastih munja možda mogle da se naprave jeftine fuzione bombe ako 6i se u njih nekako ubrizgao litijum. Sve do naučno-fantastične zamisli da 6i ispitivanje njihovog čudnovatog kretanja možda moglo da posluži za osmišljavanje sasvim revolucionarnog elektrogravitacionog pogona za vazdušne letelice.
Sve poznate činjenice govorile su da je višedecenijska potraga velikih sila za Teslinim oružjem propapa. Možda je to i bila Teslina želja: kad već nije moglo da bude dostupno svima, neće nikom? Međutim, sadašnja zategnutost oko Iraka nagoveštava da nije baš tako. A čovečanstvu su ostali ratovi i slabašna nada da će se jednog dana možda pojaviti neki novi Nikola Tesla.
Teslini kalemovi (eng. Tesla coils) u stvari u rezonantni transformatori s vazdušnim jezgrom. Rade sa strujama visokih frekvencija i mogu da ostvare ogromne napone koji se prazne kroz vazduh u vidu izuzetnih munja. Tesla je ostao neprevaziđen jer niko sem njega nije stvorio napon od čak 12 miliona volti i munje duže od 30 metara. I, uprkos činjen-ci da ih je izmislio pre više od sto godina, oni su i danas popularni i očaravajući. Pošto građa nije tajna, niti su oni prete-ano složeni, neki zaljubljenici u Tesline elektrotehničke čarolije u SAD prave ih već godinama. Čak ih izvoze i u Japan gde je Tesla takođe na glasu. Našli su primenu i u filmskoj industriji kad god je postojala potreba za munjama ili električnim lukovima. Možda je najbolja i najupečatljivija primena Teslinih transformatora mogla da se vidi u filmu “The Entity” u kome munje zrače iz tela glumice i prizor nije nikakav trik niti podvala (tvorac efekta bio je Bil Vajsok). Pamte se I scene iz filma „Tertminator II", a naročito kada „zli" Terminator stiže na Zemlju iz budućnosti (tvorac ovih Teslinih efekata" bio je Mark Barton).
Zna se da Teslini kalemovi rade na takozvanoj rezonantnoj frekvenciji. Međutim, ona nije opšta, već zavisi od građe samog transformatora. Zato se ili planira pre izgradnje uređaja ili se pronalazi kasnije, podešavanjem osobina kalema koji ulazi u njegov sastav.
Rezonantnu frekvenciju nameće građa sekundarnog kalema. To je jedna složena LCR mreža. U njoj induktivnost (L) zavisi od fizičkih osobina samog kalema - od broja namotaja, polupreč-ika i dužine kaLema. Pod kapacitetom (S) podrazumeva se spoj više delova sa potpuno istim veličinama površina kako žičanih delova tako i završnih elektroda sekundara. Otpornost (R) zavisi od osobina same žice sekundara na rezonantnoj frekvenciji.
Pulsirajuća energija Stvara se u sekundaru posredstvom primarnog kola. A da bi se to postiglo, oni moraju da budu u rezonanci. To znači da pulsiranje energije u primaru treba da bude tačno određene jačine i frekvencije. (Kao što i zvono morate da udarate tačno određenom jačinom i učestanošću da biste iz njega dobili čist, harmoničan zvuk).
Ovo kolo sačinjeno je od:
(1) transformatora visokog napona preko koga se primar napaja strujom,
(2) primarnog kondenzatora,
(3) varničnog zazora i
(4) primarnog kalema.
Zajedno, ovi delovi čine jednostavan oscilator. U njemu se neprestano menja smer toka elektrona, oni idu gore-dole kao kod neke klackapice (osciluju). Frekvencija ovih oscilacija određena je vrednostima kondenzatora i kalema koji su povezani u paralelno kolo. Elektromagnetni talasi koji se javljaju u primaru, indukuju struju i napon u sekundarnom kalemu. Najčešće, frekvencija se podešava
promenom induktivnosti primarnog kalema.
Ako su energije visokofrekventnih talasa na primaru iste frekvencije kao i na sekundaru, energija preneta sa primara na sekundar počeće da raste. Slično kao što se kod lasera pojačava svetlost, ovde se stvara neverovatno visok napon koji se prazni kroz vazduh u vidu električnih varnica oblika munje.
NAPRAVITE SAMI
Ako želite sami da napravite jednostavan Teslin oscilatorni transformator srednje veličine. detaljno uputstvo ..korak po korak" možete naći na sajtu Grim Korone:
http://www.monmouth.com/~grimcorona/ . Pomoć nudi i Breng Tarner iz Fulertona u Kaliforniji na adresi:
http://www.apc.net/bturner/coils.htm .
VOJNA NAMENA
Američko ministarstvo odbrane najavilo je mogućnost da će. ako dođe do rata sa Irakom. prvi put upo-trebiti svoje novo, tajanstveno oružje. Radi se o mikrotalasnom oružju velike snage, odnosno krstarećim raketama koje nose munje. Ono je u stanju da uništi svu opremu u svojoj blizini, ali je neškodljivo za ljude. Nagađa se, takođe, da i B-2. najsavremeniji i najskuplji (nevidljivi) bombarder na svetu, pored mlaznog delimično koristi i elektrogravitacioni pogon.
Izgleda da su i Rusi pokušali da naprave super-moćni podmornički torpedo nazvan „škval" koji je trebalo da koristi sličan pogon za izuzetno brzo kretanje kroz vodu. Navodno. njegovo neuspelo ispaljivanje sa podmornice „Kursk" bilo je glavni razlog za njenu tragediju.
SVE PRIMENE TESLINOG TRANSFORMATORA
• Za ispitivanje u laboratorijama fizike:
- za stvaranje plazme, vatrenih lopti - loptastih glunja.
- u akcelerato-rima i razbijačima atomskih čestica,
- u laserskoj tehno-logiji, tačkastim mikroskopima,
- za Kirlijanovu fotografiju,
- u rendgenografiji,
- holografiji,
- za proizvodnju ozona,
- kao izvor udarnih napona pri visokonaponskim merenjima...
• U filmskoj industriji: (efekti varničnih pražnjenja u filmovima „Terminator 2", „Gorštak", ..Dosije X..."
• U vojnoj industriji
• U automobilima za paljenje benzinske smeše
• U tehničkim uređajima u domaćinstvu: TV i ra-dio-aparatima, kolima za napajanje - čoperima...
• Za sterilizaciju vode, vazduha, u vinarstvu
• Za prečišćavanje gasova u industriji
• U poljoprivredi za dobijanje veštačkog đubriva
• U metalurgiji
• U medicini za lečenje strujama i za magnetnu rezonancu.
Teslina genijalnost se ne ogleda samo u dubini prodiranja u tajne prirode, već i u širini interesovanja. Kratak pregled njegovih ideja i izuma to lako može da pokaže. U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu čuva se više od 40 000 listova naučne dokumentacije sa naznakama ili potpunim opisima stotina ideja iz najrazličitijih oblasti.
U odnosu na Edisona koji je imao preko 1000 patenata, može se reći da je Tesla ostvario relativno mali broj originalnih patenata - ukupno 118. Od toga 112 američkih i šest britanskih. Ostalo su bili analozi, ili ponovljeni patenti u drugim zemljama. Međutim, broj patenata samo je jedno merilo kreativnosti i plodnosti izumitelja. Ono što je mnogo važnije od broja jeste kvalitet.
Kao svedok u pomenutom sudskom procesu iz oblasti bežične radiotelegrafije, vođenom 1916. godine, Tesla je izjavio: «Imao sam na stotine otkrića koje je trebalo patentirati, ali sam to odložio. Troškovi su bili preveliki i nisam to mogao da uradim.»
Neke od tih izuma je razvijao dalje iz čisto naučnih razloga, a neke i iz komercijalnih. Da bi omogućio nastavak naučnog rada morao je, naročito posle 1900. godine, da se bavi i trivijalnim stvarima. Tako je 1904. u teškoj besparici napravio osvetljenje izloga jedne radnje u Njujorku. Njegov rad na fontani i fonografu takođe spada u komercijalne poduhvate. Međutim, i u najmanjim pronalascima bila je prepoznatljiva njemu svojstvena duhovitost, originalnost i genijalnost.
Za Teslu je bio karakterističan rad na čitavim tehnologijama koje su podrazumevale multidisciplinarno znanje i objedinjavanje više različitih otkrića. Tako su nastale «veština teleautomatike», «veština prenošenja energije kroz prirodne sredine», «veština telegeodinamike» i druge. U skladu s duhom vremena takve svoje izume Tesla je označavao rečju «art» - što bi se moglo prevesti kao veština ili umetnost proizvođenja određenih efekata.
Telegeodinamika: Pojam «telegeodinamika» je Teslina kovanica i u prevodu znači veština (mi bi danas rekli tehnologija) izazivanja ritmičnih vibracija u elastičnoj sredini kakva je zemlja, njihovo prenošenje do udaljenih krajeva i njihovo prihvatanje, registrovanje i pojačavanje.
Verovatno je u neposrednoj vezi sa ovom idejom jedan događaj koji se odigrao u Teslinoj laboratoriji u južnoj Petoj aveniji 1896. godine. Prema opisu koji je dao Džon O’Nil u knjizi «Nenadmašni genije» jednom prilikom je Tesla pričvrstio mehanički oscilator za potporni stub u laboratoriji. Posle izvesnog vremena oscilator je stupio u rezonantno oscilovanje sa čeličnom strukturom zgrade u kojoj je smeštena laboratorija, što je izazvalo pravi zemljotres. Da je u pitanju verodostojan podatak, posvedočio je i sam Tesla u nekoliko navrata. Ovaj događaj je dao povoda Tesli da februara 1912. godine, u časopisu «Vorld tudej» smelo izjavi da bi se ovakvom metodom mogla prepoloviti i sama Zemljina kuga.
Detaljnije i studioznije Tesla je pristupio razradi ideje o prenošenju mehaničkih talasa kroz zemlju, 1920. godine, kada nalazimo njegove prve beleške i proračune. Međutim, još dosta vremena je proteklo pre nego što je projekat bio razrađen i usavršen. U periodu između 1934. i 1941. godine, Tesla nudi «telegeodinamiku» poznatim američkim kompanijama kao što su «Teksas», «Vestinghaus» i «Bafalo Nijagara end Istern pauer korporejšn». U pismu Normanu R. Gibsonu, potpredsedniku kompanije «Bafalo», od 12. novembra 1934. godine, Tesla kaže:
«Dugo kontinuirano eksperimentisanje i posmatranje ovakvih mašina (mehaničkih oscilatora - prim. prev.) dovelo me je do otkrića veštine telegeodinamike i do usavršavanja predajnih i prijemnih uređaja pogodnih za njihovu univerzalnu primenu. Novo polje koje je time otvoreno nudi ogromne mogućnosti na čisto naučnom, kao i na praktičnom planu. S mojim uređajima biće lako odrediti, sasvim sigurno, unutrašnju strukturu planete, njene osobine kao provodnika zvučnih talasa, odrediti fizičke konstante i izneti na videlo njena skrivena blaga. Uređaji iste vrste sa neznatnim izmenama, mogu se upotrebiti za prenos kroz zemlju, bez obzira na udaljenost, signala i poruka, za proizvođenje različitih revolucionarnih efekata, za primenu u istraživanju, navigaciji i raznim oblastima industrije i trgovine.»
Metod koji je Tesla primenio u cilju dobijanja efekata o kojima je govorio, sastojao se u utiskivanju izohronih vibracija u zemlju putem, za tu svrhu, modifikovanog mehaničkog ili elektromehaničkog oscilatora, čime je u zemlji stvarao ritmične poremećaje slične zvučnim ili elektromagnetnim talasima.
Razvio je nekoliko tipova svojih telegeodinamičkih odašiljača od čisto mehaničkog do čisto električnog. Ono što je ovaj metod činilo efikasnim, smatrao je, jeste činjenica da se Zemlja ponaša kao savršeno elastično telo u odnosu na utisnute mehaničke impulse.
Nijedna od pomenute tri kompanije kojima je Tesla nudio ovaj projekat nije prihvatila predlog. Glavni razlog za odbijanje svodio se na sumnju eksperata ovih kompanija da će Teslini prijemni uređaji moći da izdvoje periodične elastične talase koje stvaraju predajnici zbog mnogobrojnih reflektovanih i refraktovanih talasa u Zemlji.
Teslin projekat je zaista bio originalan i nov. U vreme kada se pojavio sa idejom o telegeodinamici, seizmika kao nauka tek je bila u razvoju i jedini metod koji se koristio za istraživanja podzemnih ležišta rude, nafte, soli i raznih minerala, bio je putem eksploziva. Aktiviranjem eksplozivne smeše u zemlji napravio bi se seizmički poremećaj koji bi stvarao spektar talasa u zemlji. Njih bi registrovao udaljeni geofon ili seizmograf, a zapis koji bi se dobio analiziran je sa ciljem da se locira položaj nekog horizontalnog diskontinuiteta u zemlji za koji bi se pretpostavljalo da je ležište. Retko, i samo za plitka istraživanja u rudarstvu, koristila se tehnika pada čekića ili tega za izazivanje seizmičkog poremećaja.