Izlazak u javnost
U toku 1931. godine Nikola Tesla je na jednoj konferenciji za novinare obavestio američku javnost da je blizu otkrića potpuno novog izvora energije koji će biti dostupan svima. Zapitan od novinara da podrobnije objasni prirodu ove sile, on je tajan-stveno izjavio: "Zamisao me je pogodila poput žestokog udarca... Sada mogu samo toliko da kažem da će ona doći iz potpuno novog i neočekivanog izvora..."
Prošlo je nekoliko godina, a zloslutni oblaci opšteg rata ponovo su se nadvijapi nad Evropom. Onda se 11. jula 1934. godine, na prvoj strani "Njujork tajmsa", pojavio krupan naslov: Tesla u 78. otkrio nove zrake smrti. Tvkst je prenosio Teslinu tvrdnju da će njegov pronalazak "moći da prenosi kroz vazduh sažete zrake sa takvim sadržajem energije da će oni moći da obrre flotu od 10.000 neprijateljskih aviona na razdaljini od 200 milja..." On je takođe izjavio da će ovi zraci doneti opšti mir pošto će lako moći da ih proizvedu čak i male zemlje. Tako će svakoj državi podariti "nevidljivi kineski zid".
Izjava genijalnog pronalazača i naučnika ustalasala je javnost, javila su se različita mišljenja, nagađanja i tumačenja. Naravno, nije promakla ni ljudima iz senke koji su znali da Tesla nije bio makar ko, naprotiv. Sa svoje strane, on se odmah zaputio do Dž. P. Morgana Mlađeg, sina čoveka koji je uložio novac u Teslinu veliku zamisao "Svetska radio stanica" (Njorld Njireless). Ali pošto taj preskupi poduhvat nikad nije doveden do kraja, a njegov otac je umro 1913. godine ne povrativši uložena sredstav, Morgana Mlađeg nije bilo moguće nagovoriti.
Jalove nade
Razočaran što mu izmiče mogućnost da ostvari svoj najnoviji izum, koji je, uz to, smatrao i najznačajnijim, Tesla je odlučio da delimično otvori karte i da ga ponudi vladama nekoliko savezničkih zemalja: SAD, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Sovjetskog Saveza i Jugoslavije (iako je bio slavan i u svetu, uvek je bio ponosan na svoje poreklo). Naslovljen sa "Nov način slanja sažete nerasipajuće energije kroz prirodne sredine", ovaj njegov dopis pružio je prvi put i oskudan tehnički olis onoga što će se danas nazivati "oružjem sa zracima naelektrisanih čestica". Tesla je najveće nade polagao u vladu Velike Britanije na čijvm se čelu tada nalazio Nevil Čemberlen.
Da je ovaj svoj izum smatrao ne samo najzahtevnijim nego i najznačajnijim, Tesla je pokazao i cenom - tražio je 30 miliona dolara, dok je svoj čuveni AS motor prodao Vestinghausu za samo jedan milion. Obećavao je da će njime obezbediti potpunu zaštitu za sva britanska ostrva od bilo kog neprijatelja, bez obzira da li se on pri-bližavao morem ili vazduhom. Tesla je verovao u Čemberlena, a Čemberlen je verovao u Hitlera! (Ali, pošto ga je Hitler izigrao, morao je kasnije da podnese ostavku). Možda zato Čemberlen nije video nikakvu vrednost u Teslinoj zamisli, pa je sa njim brzo prekinuo sve pregotore.
Tesla je 1937. godine ponudio svoj izum i „Amtorg trejding korporaciji" sa sedištem u Njujorku za koju se verovalo da je prikriveno vojno odeljenje Sovjetskog Saveza u Americi. Izgleda da je baš od Sovjeta 1939. godine dobio jedini novac povodom svog izuma - skromnih 25.000 dolara. Ako nije bilo zainteresovanih da ga otkupe, bilo je onih koji su hteli da mu ga ukradu. Tesla je primetio da se u njegovu sobu tajno ulazilo i da je preturano po njegovim beleškama. Ali, ovi lopovi ili možda špijuni pojedinih zemalja ostajali su praznih šaka. "Nije bilo opasnosti da mi ukradu izum pošto ga ja nisam ni stavio na papir", rekao je Tesla. Svakako je mogao da se pouzda u svoje izvanredno pamćenje jer ne može baš svako da pamti svaku reč Geteoeog "Fausta", uz to još na nemačkom.
Kako je govorio Tesla
U toku te 1937. godine. dok je još polagao nade u to da će ipak ostvariti svoju zamisao, Nikola Tesla dao je i jedan poduži intervju. U njemu je izneo svoje filozofske poglede, a nerado je pristao i da predvidi život za sto godina smatrajući to nezahvalnom rabotom. Pomenuo je ponovo i svoj izum.
"...Danas najcivilizovanije zemlje sveta troše najveći deo svog prihoda na rat, a najmanji na obrazovanje. Dvadeset prvi vek obrnuće taj redosled. Mnogo više će se ceniti borba protiv neznanja od borbe na bojnom polju. Pronalazak neke nove naučne istine bi-će daleko važniji događaj od svađa političara. Već su i novine iz naših dana počele da objavljuju i vrednuju nauč-a otkrića i stvaranje novih filozofskih zamisli, kao vesti. Novine 21. veka najuriće kriminal i politička sporenja na poslednje strane, a na prvim će istaći proglase o novim naučnim pretpostavkama...
...Do sada, odbrambena oruđa mogla su uvek da se iskoriste i za napad. To je poništavalo njihovu vrednost za svrhu očuvanja mira. Ali, ja sam bio dovoljno srećan, pa sam razvio novu zamisao i sredstva koja mogu biti iskorišćena prvenstveno za odbranu. Ako bude prihvaćena, moja zamisao revolucionarno će promeniti odnose među nacijama. Napraviće svaku zemlju, bilo ona velika ili mala, neosvojivom za vojske, avione i druga sredstva napada. Moj pronalazak zahteva glomazna postrojenja, ali kada ona jednom budu izrađena, biće u stanju da unište sve - i ljude i mašine koje se približavaju u prečniku od 200 milja. Ona će, da tako kažem, obezbediti zaštitni zid pružajući nesavladivu prepreku protiv bilo kog delotvornog napada. Ako nijedna zemlja ne bude mogla da se napadne sa uspehom, rat će izgubiti svaki smisao. Moje otkriće okončava pretnje aviona ili podmornica, ali će delimično dozvoljavati borbe bojnih brodova pošto će na njima moći da se smesti deo potrebne opreme. Zato će možda još biti ratovanja na moru, ali nijedan ratni brod neće moći da ugrozi obalu pošto će na njoj biti daleko moćnija oprema.
Hoću da naglasim da ovo moje otkriće ne razmatra korišćenje bilo kakvih "zraka smrti". Zraci nisu primvnljivi jer se ne mogu proizeestm u neophodnoj količini, a brzo slabe sa rastojanjem koje pređu. Sva energija Njujorka, ako 6i se pretvorila u zrake i izbacila, ne bi mogla da ubije čoveka na 20 milja pošto bi se, prema dobro znanim zakonima fizike, rasula u tolikoj meri da 6i bila nedelotvorna.
Moja naprava izbacuje čestice koje mogu da budu i velike i mikroskopski male tako da na neku malu udaljenu površinu možemo da prenesemo milijardama puta veću energiju nego što je moguće zracima bilo koje vrste. Mnogo hiljada konjskih snaga može biti tako preneto, strujanjem tanjim od vlasi kose, takvim da ništa ne može da mu odoli...
.. Ja ne tvrdim da neće biti još nekoliko razarajućih ratova pre nego što ceo svet prihvati moj poklon. I verovatno to neću doživeti da vidim. Ali, ubeđen sam da će za sto godina svaka nacija biti u stanju da se zaštiti od napada zahvaljujući mom izumu kli nekom drugom zasnovanom na sličnim zakonitostima..."
U čemu je tajna?
Da se ipak ne radi o maštarenju velikog pronalazača koji je, pošto je zašao u godine, zaboravljen pa je ponovo poželveo da bude u središtu pažnje? Uostalom, i kada je bio mlad, bio je jedan od onih "ludih naučnika" -verovatno i "najluđi". Takvom sagledavanju Teslinog ponovnog pojavljivanja u javnosti doprinosila je i njegova teška besparica. Čovek krji je zadužio čitavo čovečanstvo gotovo da se potucao po njujorškim hotelima ostavljajući dugove za sobom.
Malobrojne činjenice koje su se nekako probijale do javnosti u toku ovih šezdeset godina od njegove smrpgi sve više ukazuju na to da je Tvsla uvvk bio Tesla. I da je pogrešna slika o njemu možda i namerno podsticana. O tome je u Americi izašlo više knjiga, a postoje i dobri sajtovi na Internetu. Oni su i bili osnova za tekst koji upravo čitate.
Pa, šta je to što je Teslin izum razlikovalo od u običajenih naučnofantastičnih maštarenja? U nedostatku pravih činjenica, nezavisni istraživači su prema rešenju ovog rebusa morali da idu posredno - proučavanjem svega čime se Tesla bavio, tražeći vezu sa onim što je o svom pronalasku sam rekao. Najzad, tu su i otvorene arhive FBI-a koje, mada su odabrane i manje ili više redigovane, vode ka istom zaključku.
Iz svih ovih materijala naslućuje se da je Tesla zamislio da se njegove čestice stvaraju u naročitoj vakuumskoj komori na čijoj bi izlaznoj cevi vladao "visok vakum". Neophodnu snagu za dobijanje ovakvog vakuma podarile 6m "Tesline turbine" - takođe revolucionarne građe jer bi bile bez lopatica! Tajanstvene čestice verovatno su "vatrene kugle" koje je Tesla već dobijao izvodeći oglede sa svojim visokofrekventnim transformatorima. One su neobična pojava i tesno su povezanv sa pojavom munja. Izgleda da se deo energije svake munje krije i u njenim loptastim oblicima koji mogu biti različitih veličina - od nekoliko centimetara do nekoliko decimetara u prečniku. Vatrene kugle mogu da traju veoma kratko, ali i dovoljno dugo da bi mogle da se iskoriste. Dok su blizu površine Zemlje, mogu se približiti mnogim predmetima, kao da ih ispituju, ne praveći nikakvu štetu na njima. Međutim, mogu i sasvim iznenada da vksplodiraju - razorno, poput prave bombe.
Tesla ih je dobro upoznao uključujući i njihovo rušilačko svojstvo. Bilo je to u toku 1899. godine u Kolorado Springsu kada je u svojoj laboratoriji koju je podigao od novca dobijenog od Vestinghausa istraživao struje vrlo visokih napona i učestanosti.Tako su nastajale munje koje krase i mnoge Tesline fotografije. Ali, nastajale su i vatrene kugle.Dobio ih je,dakle, nenamerno, a više puta je video i kako eksplodiraju. Uništile su mu visoki jarbol i uređaje u laboratoriji. Tesla je tada zapazio: "Rušilačko delovanjepraćeno rasladanjem vatrene kugle događalo se nezamislivom žestinom".
Da bi mogao da nastavi ka svom konačnom cilju, bežičnom prenosu snage na daljinu, Tesla je morao da se izbori sa svojim neočekivanim protivnikom - vatrenim kuglama, odnosno loptastim munjama. Počeo je namerno da ih izaziva kako bi otkrio uslove potrebne da bi se stvorile i eksplodirale.
"Nije prijatno kad vatrene kugle eksplodiraju u vašoj blizini, pogotovo što mogu da razore bilo šta sa čime dođu u dodir", govorio je Tesla. Tako je izgleda otkrio da su parazitske struje koje se rađaju unutar toka glavne struje izvor ove opasnosti. Da je kao posledica međudejstva njihovih različitih frekvencija dolazilo i do eksplozije loptastih munja...
To veroeatno znači da je Tesla u građu ovog izuma morao da uključi i svoje glomazne transformatore, slične onima iz Kolorado Springsa. Ali, kako je osmislio da se vatrene kugle zauzdaju da bi se tačno javile tamo gde treba i da eksplodiraju kad treba - to je ostalo tajna. I to ne samo za široku javnost, nego izgleda i za najbolje stručnjake najrazvijenijih zemalja.
Jer, njihove vlade nikada u potpunosti nisu odustale od pokušaja da otkriju tajnu Teslinog oružja i da je iskoriste samo za sebe. Zato je to nastojanje bila najstrože čuvana tajna, a nezainteresovanost za Teslu samo prividna.
Neka od objavljvnih dokumenata najbolji su dokaz za to.
Nestale beleške
Tesla je bio slabog zdravlja već oko dve godine. Onda je 5. januara 1943. domaćici svog apartmana koji se nalazio u njujorškom hotelu "Njujorker" (na uglu 34. ulice i 8. avenije) poručio da ga ne uznemirava dok je sam ne pozove. Preminuo je u čvtvrtak, 7. januara, u večernjim časovima.
Sahrana Nikole Tesle bila je 12. januara u Njujorku (njegovo telo je kremirano, a urna se nalazi u njegovom muzeju u Beogradu). Iako je rat bio u punom jeku, ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače...
Međutim, daleko od očiju javnosti, čim se saznalo da je Tesla umro, započela je grozničava trka i borba za njegovu zaostavštinu. Za naučne beleške jer se znalo da mnoge svoje zamisli nikada nije zaštitio patentima, a ponajviše za tajnom oružja koje je pogrešno nazivano "zracima smrti". U trku su se sada potpuno uključile i američke vlasti, pogotovo što se javila bojazan da 6i Teslini planovi mogli da završe u neprijateljskim rukama - u prvom redu Sila osovine, ali i komunističkog Sovjetskog Saveza.
Sutradan ujutru, 8. januara, njegov sestrić Sava Kosanović požurio je da pre svih stigne do Tesline sobe. Ali, Teslino telo je već 6ilo odneto, a Kosanović je primetio da je neko preturao po stvarima njegovog ujaka. Uočio je da nedostaju neke od Teslinih beležaka i da nema crnog notesa. A to nije bio običan iotes. Imao je stotinak stranica, a na nekima je veliki pronalazač napisao: Vlada (Government).
Teslin apartman u hotelu "Njujorker", posle njegove sahrane 12. januara 1943. godine. Sava Kosanović je prvi zdesna. Bio je član kraljevske vlade u izbeglištvu, a kasnije i ambasador nove Jugoslavije u SAD
Sava Kosanović ponovo je došao uveče s namerom da se otvori Teslin sef koji se takođe nalazio u njegovoj so6i i da uzme testament. Uz pomoć bravara i uz prisustvo svedoka iz hotela, dvojice Amerikanaca koji su želeli da napišu Teslinu biografiju i nekih službenika iz našeg konzulata, sef je otvoren. Kosanović je uzeo samo tri Tesline fotografije, a sve drugo ostalo je tamo gde je i bilo.
Onda je sef ponovo zatvoren, sa novom šifrom. U subotu popodne, 9. januara, sva Teslina imovina je spakovana, zapečaćena i privremeno preneta u jedno skladište koje je bilo unajmljeno od Ureda za imovinu stranaca (mada je Tesla već oko pola veka bio naturalizovani američki građanin). Zahvaljujući tom postupku, Teslina zaostavština u najvećoj meri je sačuvana, a kasnije je preneta u Beograd.
FBI na delu
Ako je verovati zaključcima koji se mogu izvući iz dostupnih dokumenata FBI-a, američke vlasti na delovanje su pokrenuli ljudi koji su se oko Tesle vrzmali poslednjih godina njegovog života. Ali, teško da im je jedini cilj bio da napišu njegovu biografiju. Među njima se našao i Abraham Spanel, predsednik "Lateks korpo-racije", koji je u Teslino društvo dospeo posredstvom jednoga od njih, elektroinženjera Blojsa Ficdžeralda.
Čim je saznao za Teslinu smrt, Spanel je obavestio Ministarstvo rata u Vašingtonu, a stupio je u vezu i sa nekim članovima američke vlade. Preneo im je svoju zabrinutost da "postoji velika verovatnoća da će Tesline važne beleške Sava Kosanović predati neprijatelju...". Sava Kosanović nije bio samo Teslin sestrić, već i naš diplomatski službenik u koga Amerikanci nisu imali poverenja sluteći da je u vezi sa komunističkim pokretom u zemlji, a tako, posredno, i sa Sovjetima.
Sa svoje strane, Blojs Ficdžerald obavestio je njujorško odeLjenje FBI-a. Pomoćnik direktora P. E. Foksvort određen je da povede istragu. Njemu je Ficdžerald detaljno opisao kako je i gde završila Teslina imovina. Pomenuo mu je takođe da je od Tesle saznao za njegov osmišljeni plan revolucionarnog vida torpeda "koji nema nijedna zemlja". Prema zabeleženoj Ficdžeraldovoj izjavi, Tesla je 1942. godine morao da ostavi jednu svoju "maketu" vrednu 10.000 dolara u sefu njujorškog hotela "Guverner Klinton" - kao zalog za svoj hotelski dug od 400 dolara. Ficdžerald je bio ubeđen da je ona u nekoj vezi sazracima smrti ili sa bežičnim prenosom električne energije.