Na Pravoslavni Božić 7. januara 1943. g. u pola jedanaest noću, umro je genije Nikola Tesla, u hotelskom apartmanu broj 3327 na 33. spratu hotela "Njujorker" u Njujorku. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: "Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće".
Prema sećanjima Sofije Budisavljević, Tesline babe po majci, sredinom XV veka, iz sela Pećana kod Prizrena, krenula su prema Crnoj Gori tri brata: Juriša, Budiša i Pilip, pa dalje bežeći od Turaka preko Hercegovine i Dalmacije stigli u Lički Novi kod Gospića. Budiša je ostao pravoslavne vere, a ostala dvojica braće su se pokatoličili. Budiša je imao sina Radomira, koji je po ocu Budiši uzeo prezime Budisavljević. On je izbegao 1527. godine, za vreme upada Turaka u Krbavu i Liku, severnije u Gacku dolinu, na stranu Vojne krajine, koja je tada imala poseban status jer je bila naseljena graničarima. Oni su bili živi štit austrijskoj carevini od najezde Turaka.
Ugledni sveštenici
Turci su proterani iz Like 1689. godine, a 1712. godine i ovi krajevi ulaze u sastav Vojne krajine. U to vreme Radomirovi potomci u šestom kolenu, braća Tošo i Maleš Budisavljević, osnovali su selo Pećane, na obodu Krbavskog polja. Srednji sin Toše Budisavljevića, Manojlo, imao je sina Marka, rođenog u Pećanima 1700. godine. On je bio deda Sofije Budisavljević, a čukundeda Nikole Tesle po majci. Marko Budisavljević služio je u Ličkoj graničarskoj regimenti od 1746. godine i imao je čin natporučnika (oberlajtanta) što odgovara današnjem činu poručnika.
Marko je sa svojom četom često prelazio preko tadašnje granice, goneći Turke, pa je za hrabrost od austrijskog cara Josifa II dobio plemićku titulu i zvanje Prijedorski junak.
Marko je imao četvoricu sinova, od kojih su dvojica poginula u ratovima. Najmlađi Manojlo je poginuo u bici s Turcima na ličkom Kordunu, a Petar je poginuo kod Verone, u bici sa Napoleonovom vojskom 1805. godine. Najstariji sin Markov, Toma Budisavljević Prijedorski, Teslin pradeda po majci, izabrao je sveštenički poziv. On je rođen 1750. godine u Pećanima. Bio je đak čuvene Vilićke srpske narodne škole, u kojoj je nastava držana na srpskom jeziku i pisalo se ćirilicom, za razliku od krajiških osnovnih škola gde je nastava držana na nemačkom jeziku. U dvadesetpetoj godini postao je sveštenik u selu Jošanima. Stekao je kao sveštenik veliki ugled, a o njemu je ostala legenda da je pre podne držao službu u crkvi, a po podne komandovao četom srpskih graničara.
Sofija Budisavljević bila je treće dete protojereja Tome. Kasnije se udala za protu Nikolu, iz ugledne srpske porodice Mandića. Sofija je sa protom Nikolom rodila osmoro dece, a najstarija od četiri kćeri bila je Georgina, majka Nikole Tesle. Od milja su je zvali Đuka, a rođena je 1822. godine u Tomingaju.
Teslina majka Đuka bila je izuzetna žena, bistre pameti i spretnih prstiju, pa iako nepismena znala je ceo "Gorski vijenac" napamet jer, kako bi gde čula da neko nešto recituje, to bi odmah zapamtila. Naročito je imala vešte ruke, pa je oduševljavala žene svojim ručnim radovima. O njoj u svojim sećanjima Tesla kaže: "Moja mati potiče iz veoma stare porodice u kraju u kome su živeli, u kojoj je bilo više generacija pronalazača. Njen otac i ded pronašli su mnoga oruđa za kućnu poljoprivrednu upotrebu i druge potrebe. Ona je bila doista žena velike sposobnosti, odvažnosti i snage, koja je prkosila mnogi burama u životu i prolazila kroz mnoga iskušenja izvlačeći iz njih lična iskustva".
Posle smrti svoje majke, kao najstarije žensko dete, morala je da vodi celo domaćinstvo, brinući se o sedmoro ostale dece, pa zbog toga nije naučila ni da čita ni da piše.
Iz Tesleuma
Teslin ujak Petar Mandić bio je paroh u Gornjem Gračacu, a posle smrti Nikolinog oca, Milutina, postao je sveštenik i premešten je u Gospić. Tu se oženio Martom Manojlović. No, posle deset godina poželeo je da se zamonaši, i kaluđerski postrig je dobio 1891. godine u manastiru Gomirje. Stekavši zvanje arhimandrita, postaje iguman manastira Gomirje. Kasnije u Tuzli posvećen je za mitropolita zvorničko-tuzlanskog, 1892. godine, a od 1896. godine je mitropolit dabro-bosanski.
Drugi ujak Paja Mandić završio je vojnu akademiju i bio je viši štapski oficir u austrijskoj vojsci.
Za razliku od majčine loze, o precima Teslinog oca Milutina ima manje podataka. Još iz rimskog vremena, blizu mesta Raduča, gde je rođen Teslin otac, Milutin, postojalo je mesto Tesleum, po rečima Save Kosanovića, Teslinog sestrića.
Po Teslinom kazivanju, njegova se porodica ranije prezivala Draganić. Ovo prezime vodi poreklo iz užičkog kraja, odakle su i "vidoviti" Tarabići. Kod Karlovca postoji selo sa ovim imenom. Prezime Tesla postojalo je samo u Lici. Postoji predanje u porodici da su članovi jedne grane dobili nadimak "Tesla" zbog njihove nasledne osobine koju su bezmalo svi imali, a to su vrlo široki istureni prednji zubi, koji su mnogo ličili na istureno sečivo drvodeljske sekire.
Teslin deda Nikola oženio se Anom Kalinić i u braku izrodio četvoro dece. On potiče iz stare graničarske porodice, iz sela Raduča u Lici. Kao graničarski narednik u Napoleonovoj vojsci dobija odlikovanje za hrabrost. Tada je Vojna krajina, od 1809. do 1814, pripadala Napoleonovim Ilirskim provincijama, dok kasnije, opet, potpada pod vlast austrijske monarhije.
Milutin Tesla rodio se 3. februara 1819. godine u selu Raduču. Zajedno sa bratom Josifom završio je nemačku osnovu školu u Gospiću, a kasnije ih otac upisuje u vojnu školu ili "matematiku", kako su je zvali Ličani, želeći da postanu krajiški oficiri.
No, Milutin, sklon sanjarenju, filozofiji i umnom životu, zaključuje da kruta vojnička disciplina ne odgovara njegovoj pesničkoj prirodi i napušta vojnu školu, upisujući se na bogosloviju u Plaškom, koju uspešno završava 1845. godine. Neposredno posle toga ženi se sa Đukom Mandić, ćerkom uglednog prote Nikole Mandića iz Gračaca. Onda biva rukopoložen za đakona, zatim za sveštenika i odlazi na službovanje, prvo u Štikadu, a zatim u Senj, gde je bio od 1846. do 1852. godine.
Majčin dar
U Senju mu se rodio sin Dane i kćeri Milka i Angelina. Kasnije biva premešten u Smiljan, gde dobija sina Nikolu i ćerku Maricu, a od 1863. postaje gospićki paroh do smrti 1879. godine.
Tesla opisuje oca ovim rečima: "Moj otac bio je veoma obrazovan čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac. Za njegove propovedi govorili su da su rečite kao Abrahamove u Santa Klari. Imao je izvanredno pamćenje i često je znao da navodi poduže stavove iz raznih dela na raznim jezicima. Često je u šali, govorio, da bi mogao ponovo napisati neko klasično delo kada bi se ono izgubilo. Njegov stil bio je čuven. Njegove rečenice bile su kratke i jezgrovite, a pune dosetki i satire. Njegove primedbe, pune humora, bile su uvek nešto naročito i karakteristično... Otac je imao čudnu naviku da govori sam sa sobom. Često je vodio uzbudljive razgovore zapadajući u žestoku polemiku, menjajući visinu glasa. Slučajni slušalac zakleo bi se da se u sobi nalazi više osoba.
Iako moram sav svoj pronalazački dar pripisati majčinom uticaju, ipak je vaspitanje koje sam dobio od oca bilo od velike pomoći. Ono se sastojalo iz raznih vežbi, na primer iz pogađanja tuđih misli, pronalaženja grešaka u načinu izražavanja, iz ponavljanja dugih rečenica ili računanja napamet. Ti svakodnevni zadaci imali su za cilj da mi se pojača pamćenje i rasuđivanje, a naročito da se razvije kritičko osećanje, što je bez sumnje vrlo korisno".
Milutin se isticao kao pravdoljubiv čovek, i svoje članke je objavljivao u novinama, boreći se za srpske interese u Lici pod pseudonimom "Rodoljub Pravičić".
Nikola Tesla, iako potiče iz skromne svešteničke porodice, dosegao je najviše svetske vrhove u nauci, od kojih zastaje dah. Za svoje zasluge u elektrotehnici dodeljena mu je jedinica magnetne indukcije u međunarodnom sistemu jedinica pod nazivom tesla, što je i najveće priznanje jednom naučniku.
Teslini poslednji dani...
Mada je bio veoma slab i iscrpljen, Nikola Tesla je 4. januara 1943. godine, otišao u svoju kancelariju da bi izveo neki eksperiment po želji vernog prijatelja i saradnika Šerfa.
Tokom pripreme eksperimenta, Tesla je osetio jak bol u grudima. Užasno ga je probadalo. Odmah je sve prekinuo i vratio se u hotel, ali, kao i do tada, odbio je pomoć lekara.
Ujutru, u njegov apartman broj 3327 na 33. spratu hotela "Njujorker", u Njujorku, gde je živeo, došla je sobarica i pospremila. Kada je odlazila, Tesla je zamolio da na vrata okači natpis "Ne uznemiravajte me", što je, inače, često radio. U sobu bez njegove dozvole, osim osoblja hotela, nisu mogli da uđu ni najprisniji prijatelji.
Dva dana u tu sobu, u kojoj su ga poslednjih dana posećivali samo sestrić Sava Kosanović i književnik slovenačkog porekla Luj Adamič, niko nije ulazio. A, kada je sobarica, sumnjajući na najgore, jer se Tesla nikako nije oglašavao ušla u apartman, zatekla je naučnika upokojenog na njegovom krebetu.
– Kada sam tog 7. januara 1943, sa jednim prijateljem, ušao u Teslinu sobu, on je ležao mrtav. Bio je još mršaviji i bleđi, malo zgrčen, sa zaleđenim, sažaljivim izrazom, gotovo osmehom na licu. Na velikom okruglom stolu bila je otvorena metalna kutija, kakvih je on mnogo imao, a u njoj pisma i poslednja Teslina slika – zabeležio je Sava Kosanović.
Teslino telo pregledao je dr Vembli i zalkjučio da je smrt nastupila uveče 7. januara 1943. godine. Stručno mišljenje bilo je da je poznati naučnik umro od srčane tromboze. Preminuo je u snu i sudski veštak je potvrdio da tu nije bilo mikakvih sumnjivih okolnosti.
Telo preminulog naučnika prebačeno je tog istog dana u Kqambelov posmrni zavod, na uglu Medison avenije i 81. ulice. Na radiju je tog dana gradonačelnik Njujorka Lagvardija pročitao poruku tj. vest koju je napisao Luj Adamič:
– Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi što su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je, i kako vreme prolazi postajaće sve veće...
Teslino telo izloženo u Kembelovoj mrtvačnici došlo je da vidi svega dvanaest ljudi. Kada je, međutim, u katedrali Svetog Jovana Bogoslova održano opelo, pojavolo se dve hiljade ljudi. Bile su tu sve važne ličnosti američke nauke i industrije, a među balkanskim diplomatama bio je jugoaslovenski ambasador Fotić, i naravno Teslin sestrić Sava Kosanović, sa Teslinim prijateljima i poštavaocima.
Posle opela, Teslino telo, u pratnji Save Kosanovića i nekoliko prijatelja prebačeno je na groblje Fernkilf u Ardsliju. Kremacija je obavljena posle nekoliko dana, mada nigde zvanično ne postoji nikakav dokument koji dokazuje da je to bila želja velikog naučnika.
Međunarodna komisija stručnjaka donela je 27. juna 1956. godine odluku da se jedinici magnetne indukcije da ime "TESLA", kao "priznanje genijalnom pronalazaču".
Jula 1957. Šarlota Mjuzar, sekretarica Save Kosanovića, donela je Teslin pepeo u Jugoslaviju.
Željko Sarić
p.s.
Tesla je kao sin pravoslavnog sveštenika rođen u selu Smiljanu kod Gospića 10. jula 1856. i postao je poznat po izumima i patentima i usavršavanjima elektromotora, generatora, transformatora i po primeni naizmenične električne struje.
Tesla se školovao u Gospiću, Karlovcu, Gracu i Pragu, a 1884. odlazi u SAD gde je i ostvario i najveći broj svojih izuma i oko 700 patenata.
U Americi je radio prvo vreme sa Tomasom Alva Edisonom, a 1887. osnovao je sopstveni istraživački centar. Na osnovu njegovog patenta naizmenične struje (1888) sagrađena je velika hidrocentrala na Nijagari. Tesla je bio istraživački vizionar na polju izučavanja naelektrisanih čestica, elektromagnetskih zračenja i provodnika, iz čega su danas nastali moderni sistemi radio-komunikacija, televizije, robotike, daljinskog upravljanja.
Smatraju ga i "praocem" modernih oružja, kao što su krstareći projektili, teledirigovana plovila (prvo je konstruisao 1898.), pa čak i američkog programa svemirskog naoružanja "Rat zvezda".
Njegov rad kopirao je i Đulijelmo Markoni koji je uspostavio prvu radiotelegrafsku vezu Evrope i Amerike, ali je posle dugotrajnog sudskog procesa američki sud Markonija proglasio plagijatorom.
Deo naučnika, takođe, smatra i da je izum iks-zraka neopravdano pripisan Vilhelmu Konradu Rentgenu, a ne Tesli. Da apsurd bude veći, i Markoni i Rentgen dobili su Nobelovu nagradu koja Tesli nikad nije dodeljena.
Teslina rodna kuća u Smiljanu sad je muzej, koji se renovira nakon što su je tokom rata bitno oštetile hrvatske jedinice.
U političkom delovanju Tesla je bio kosmopolita, ali i jugoslavenski orijentisan. Njegovi istupi u Drugom svetskom ratu bili su usmereni ka očuvanju Jugoslavije, ali i ka stvaranju ravnopravnih odnosa u njoj, pa je zbog toga bio distanciran od prosrpski orijentisanih krugova u emigraciji.
Nikola Tesla je čitavog života želeo je da pronađe i neki tehnološki način koji bi sprečio ratove u kojima su ginule stotine hiljada i milioni ljudi, a čovečanstvo se vraćalo unazad. Shvatio je da se ljudi ne mogu preko noći odreći nečega što su radili otkako postoje, pogotovo ne vođe velikih i moćnih država. Zato je u početku razmišljao poput Alfreda Nobela - da bi izum nekog moćnog oružja mogao da ih zaplaši i odvrati od ratovanja. Ili, da se ratna tehnologija toliko usavrši da bi, umesto borbe između ljudi, pobednika odlučivale bitke njihovih mašina. Međutim, uvideo je naivnost ovog gledišta jer je takva zamisao uvek mogla da se zloupotrebi, naročito od najmoćnijih država.
Pošto se Tesla nikada nije zadovoljavao polovičnim rešenjima, tragao je za onima koja bi mogla da obezbede potpunu zaštitu svima - i velikim, ali i malim narodima i državama. Tek tada bi ratovi postali besmisleni pošto nijedan ne bi mogao da ima pobednika. Nažalost, možda je baš ta činjenica odredila i konačnu sudbinu njegove zamisli.