Hennessey

Prisunjao se kiosku i zatekao sve razoreno unutra.Ovi momci sto su ranije bili,jedva da su nesto korisno ostavili.Morao je brzo da deluje.Pokupio je nekoliko bokseva cigara koje su ostale iza njih,skinuo je duks i napravio zavezljaj od njega,tako da je sve moglo komotno da stane.Dok je pakovao,pogled mu je skliznuo na jednu stalazu ispod,gde se jedna kutija jedva primecivala.Sagnuo se i otvorio je.Unutra su bile dopune,za njega pravi pogodak.Uzeo je i tu kutiju i izasao napolje.Jos jednom se okrenuo da vidi da li ga je neko primetio i kada je video da nema nikog,potrcao je ka mestu gde ga je cekala Ana.
Kada ga je videla kako trci noseci nesto ponovo je sva zadrhtala,kao i one noci kada je dosao krvav.A njemu,njemu je bio osmeh na licu,smesio se jer je ovo znacilo opstanak za njih dvoje.
"Sta ti je to?"-rece mu kad je stigao do nje.
"Cuti,videces kada odemo odavde,hajde,pozuri!"
Bukvalno ju je vukao iz te ulice.A kada su malo odmakli usporili su,jer neko bi se sigurno zapitao zasto trce i privuklo bi puno paznje.Ovako,niko nista nije posumnjao i bez problema stigli su u onaj park,njihov jedini dom u ovom gradu.Razvezao je duks i pokazao joj sadrzaj.
"Ha,sta kazes?"-raspolozen je pitao.
"Odakle ti bre sve ovo?Gde si ukrao?"
"Ma nisam ukrao...."-pravdao se.
"Ti nisi normalan!"-bila je sva iznervirana-"Hteo si da pobegnemo od jednog zla a ti nas sad oboje uvaljujes u drugo!"
"Ej,znas i sama da vise nemamo novca,ovo nam je dar s neba,zar ne shvatas?"
Naravno da je shvatila,ali nikako nije mogla da se pomiri sa sudbinom kako on mora da krade da bi imali da jedu.Njena ocekivanja za ovaj grad sigurno nisu bila takva.Ovde je ocekivala neki novi pocetak,medjutim,on nije mogao odmah da krene.
"Samo mi obecaj jedno..."-rekla je.
"Sta?"
"Da me neces ostaviti nikada samu,sta god se desilo..."-rece i zaplaka.
"Naravno seko,jaci smo od svih!"
Jedva je cekao jutro,moci ce konacno da zaradi prvi novac u ovom gradu.Sa prvim suncevim zracima osmesima na licu zaputili su se tamo gde ljudi najvise cirkulisu.Naravno da je sve rasprodao,ma nije proslo ni dva sata.Bile su mu prazne ruke a dzepovi puni novca.Normalno,sve je davao ispod cene i islo je k'o alva.Odmah su otisli da se pocaste,zatim u hotel gde su uzeli sobu.Recepcionerka nije nista pitala iako su maloletno,za to se pobrinuo tako sto joj je dao dobru napojnicu.Konacno su imali gde da se skrase,bili su srecni.
Osecaj dok drzi toliki novac u rukama mu se svideo,a kome ne bi :-)Tako je i resio da pocne da se ovim poslom bavi.Nekada najveci neprijatelj,a sada je jedva cekao da noc padne,postala mu je najbolji prijatelj.Odlazio je iz noci u noc i vracao se sa novcem.Nije proslo mozda ni dve nedelje a vec su imali za kiriju.Iznajmili su prvi stan.Kes je dolazio i on je stedeo koliko je mogao.Sestru je upisao u skolu,a sebi otvorio jednu malu prodavnicu u jednom delu Beograda.Nije vise hteo da donosi sestri stresove svake noci i resio je od dalje da krene legalno.Imali su dovoljno za lep zivot.
Dve godine su prosle i sve je teklo savrseno.Ali prava prica tek sada pocinje.......
sutra nema nastavka,moracu da vas razocaram,ali ne brinite nastavicu :-)

__________________
Nekad smeska se povoljna prilika za bolje...
Nekad spasi te dusman,a izigra te voljen...