Hennessey

Tog momenta kada su zatekli kevu osetio je samo jedan mali bol koji je trajao tacno toliko dok mu se suza slivala niz lice.Ono sto je posle toga osecao bio je strah za sestru i kako njih dvoje dalje,sami bez ikoga.Za nekog u njegovim godinama ovo sto se tada desilo sigurno bi bio smak sveta,ali on je bio jak i tada i nije dozvolio sebi da posustane.Neke njihove dobre komsije su ih uzeli pod svoj krov i krenuli da se staraju o njima dvoma,znali su da nemaju nikoga i ako ostanu na ulici ko zna sta ce se desiti.To nije dugo trajalo,mozda svega nedelju dana,on i sestra su morali da idu u dom,socijalno je tako odlucilo.Zestoko se protivio tome,pa je jednog dana cak i pobegao sa sestrom i lutao istim onim ulicama kao pre ali su ih brzo pronasli i nekako,na silu odveli tamo.
Iz njegove price zakljucio sam da to nije bila ustanova za decu bez roditelja vec jedan pakao gde se svi pokusavaju uhvatiti za slamcicu koja ce ih izvuci odande.Jelo se jednom na dan,kada je neki praznik mozda dobiju i dva obroka,zgrada prepuna zlostavljanja i decjih suza.Uzrast koji se tu nalazio bio je od 5 god do 18god,naravno stariji su uvek vodili glavnu rec.Godine su polako prolazile i kako je sticao iskustvo iz zivota u domu osecao se sve jacim i sigurnijim.Sestru je cuvao kao malo vode na dlanu,i kada bi je neko zadirkivao ili je zlostavljao ,on bi se sigurno postarao da mu to duplo naplati.To su uglavnom svi tamo znali i niko se nije usudjivao da nesto uradi.Ali zlo nikada ne spava...
Jednog dana dok se nalazio na terenima pored doma,zacula se neka vika i galama unutra.Nije mu bilo jasno o cemu se radi i pitao jednog lika koji je malo pre izasao odande.
"Hej,stani malo..."-vikao mu je dok je ovaj trcao kroz gomilu.
"Tebe i trazim,dobro je da sam te nasao."-zadihano je govorio taj lik.
"Zasto mene?"
"Tvoja sestra.......Mandic....."
"Ma govori covece,sta s mojom sestrom?"-vec se unervozio.
"Mandic je hteo da je siluje........"
Bilo mu je 16 godina tada kada je potrcao prema ulazu i uleteo u zgradu.Pogledom je trazio Anu (njegova sestra) i rukama razdvajao gomilu koja se tada nakupila u hodniku.Trcao je do zenske spavaonice gubeci dah,sve dok ga neko nije uhvatio za kragnu.
"Stani Aleksandre,sve je u redu sa tvojom sestrom,u mom je kabinetu."-bio je to direktor ili kako vec da kazem.
Odveo ga je u kancelariju,gde je video sestru,uplakanu i sa masnicom ispod oka.Oteo se iz ruku direktora,doleteo do nje i zagrlio je,srce mu je lupalo kao ludo.
"Nista mu nisam uradila...."-govorila je glasom punim bola-"hteo je da me zadavi,zasto,zasto bato?"
"Shhh........nista se ne brini,sve ce biti u redu."-govorio je da je smiri.
Tu se umesao u razgovor i onaj direktor.
"Nadam se da opet nece biti neke osvete Aleksandre.Postao si poznat po tome."
"Nece."-kratko je odgovorio.
"Dobro,i sam znas da jos jedan ispad i policija dolazi po tebe."
"Sta ce biti sa njim?"-pitao ga je.
"Nista se ti ne brini,on ce biti ukoren."
Ogroman bes preplavio je citavo njegovo telo ali nije zeleo da pokaze pred ovim.
"Ukor,to ce da mu bude kazna!?"-mislio je u sebi-"Umalo da im ubije sestru i jos da se izvuce,ne mogu da verujem!"Znao je da se nece zavrsiti na ovome....

__________________
Nekad smeska se povoljna prilika za bolje...
Nekad spasi te dusman,a izigra te voljen...