Kad mi se isprazne baterije i kad ih sve pozelim, ja onda samo isplaniram vreme mesto i sprovodim u delo.Jako mi je bilo tesko u pocetku da se naviknem na nemacku, sada mi je tesko da sastavim par nedelja u jy.
Obozavam da odem, tamo mi je sva rodbina, roditelji sestra,prijateljice.
Ali tako kad odem osecam se kao muva bez glave.Prvi dan sam uvek sa roditeljima.To je jedini dan kada ceo provedem kuci.A posle jurim kao guska u magli.Hocu na sto mesta u isto vreme a nekada se ne smirim ni na jedom mestu.Na kraju ispadne da sam najmanje bila sa svojim roditeljima zbog kojih sam i dolazila.
Sa sestrom obavezno isplaniram odmor, i ako ne budemo skupa bar 7 dana da se onako bas do tancina ispricamo ne osecam se ispunjeno.
Brzo se i zasitim, posle par nedelja kao da mi fali nesto, smeta mi sto sve nije pod konac, sto nemam neke obaveze.Sa napunjenim baterijama vratim se uvek da bih stala onde gde sam zapocela.Ne smem da priznam sebi da mi ovde postalo kao kod kuce.
Da li sam se ja to otudjila?
|