Hinduizam
Hinduizam (Hindu Dharma; Sanatana Dharma ili Vaidika Dharma) je sa 900 Miliona vernika treca po redu najveca religija na svet, a koren ove veroispovesti mozemo naci u Indiji. Vernici ove religije nazivaju se hinduisti. Verni hinduisti svoju religiju redovno razumeju kao i nacin zivota. Najstarije sacuvano pismo hinduizma je Veden.
Naziv „Hinduizam“ je nastao relativno kasno i u samom zacetku je obelezavao grupaciju raznih religioznih pravaca, koja su se mogla naci na tlu Indije, koji medjutim ne pripadaju hriscanstvu, islamu, jainizmu ili judaizmu. Tek u 19. veku, za vreme kolonizacije kroz Britansko Kraljevstvo, hinduizam dobija ime, ali na neki nacin postaje i vrsta identifikacije za stanovnike Indijskog poluostrva, kao i vrsta ideologije. Odudarajuci od ovog gore datog objanjenja, Indijski ustav karakterise hinduizam kao „zajednicu svih ispovesti Indije, ukljucujuci i Jainizam, Budizam i Siitizam“. Samim time, hinduizam je religija sa vise pravaca, sa bezbroj razlicitih skola i pogleda na samu veroispovest. Ne postoji sveopsta, sveobuhvatna i opstevazeca definicija Boga.
Hinduisticko ucenje i teologija
Ucenja o spiritulanim aspektima Hinduizma su razlicita, koliko i sami uticaji, koji deluju na ovu religiju. Ne postoji cak ni jedinstveni pogled na zivot, smrt i spasenje (
Moksha). Vecina vernika medjutim krece od cinjenice, da se zivot sastoji od vecitog toka, kruga ponovnih rodjenja (
samsara), veruju u reinkranaciju, a za licni stav o religiji najveci uticaj na vernike poduje takozvani guru.
Jako je konfuzno i pogresno u kontekstu sa hinduizmom povezivati rec „Bog”. Neki pravci hinduizma veruju u najvisljeg od svih Bogova, Ishvara („Najvisi Gospodar”). Takodje postoje i njemu predodredjenja bica, zvana
Devas. Njih mozemo okarakterisati kao bogove, polu-bogove, andjele, duhove ili nebeska bica koja su vrsta veze izmedju Ishvara i ljudi. Medjutim, jedan od najvisih koncepta hinduizma je
Brahman – najvisi kosmicki duh.
Brahman je neopisivo, neiscrpno, sveznajuce, svemocno, netelesno, izvorno, prvo, vecno i apsolutno osnovno pravilo. Neki pravci hinduizma smatraju da je Ishvara manifestacija samog Brahmana.
Po ucenju „Advaita Vedanta” je ljudskog bice, covek u njegovom unutrasnjem korenu ili srzi, identican Brahmanu i svrha postojanje je spoznavanje toga.
„Advaita Vedanta” (Ne-dualizam) je ucenje
Shankarasa (788-820 nove ere), koja jasno cilja na spoznanju jedinstva.
Istorija, sveta pisma, ishrana, etika i sociologija hinduizma
Najstarija sacuvana pisma hinduizma su
rigveda, samaveda, yajurveda i atarvaveda, kao i nekoliko astronomskih spisa. Na zalost, skoro je nemoguce jasno datirati njihov nastanak.
Rigveda sadrzi himne, koje slave bogove i prizivaju iste.
Samaveda sadrzi spevove, koji su muzicka podloga pri prinosenju zrtvi.
Yajurveda sadrzi spise u prozi, koji se recituju za vreme prinosenja zrtvi.
Atarvaveda sadrzi mantre i jedan oblik kletvi protiv bolesti, protvnika, kao i molitve za okaljenje gresaka za vreme rituala prinosenja zrtvi.
Mantra Harne Krishne, jedna od najpoznatijih.
Sam hinduizam se moze podeliti u cetiri razdoblja: vedicko razdoblje, razdoblje upanishadena, klasicno razdoblje i neohinduizam.
U vedickom razdoblju nisu bile poznati hramovi ili slike bozanstva. Hinduiste su se molile bogovima u obliku prinosenja zrtvi kroz vatru. Zrtve su obicno bile puter Ghi, mleko, hleb, sok Soma, ponekad cak i meso zivotinja. U rigvedi bogove opisuju kao personofikaciju prirodnih sila; ovi spisi iz ovog, najstarijeg razdbolja, govore o zlatu, kravama i borbi, takodje i postavljaju pitanje bozanstvenog.
Tek u razdoblju
upanishadena (700 pre Hrista do 500 pre Hrista) brahmanska kasta dobija na moc i uticaju unutar hinduizma. Brahmani razvijaju jako komplikovanu proceduru prinosenja zrtvi, a u ovom razdoblju se takodje razvijaju jako bitne misticne spekulacije, koje obuhvataju 250 spisa, od kojih su najuticajniji na danasnji hinduizam 13 vedickih upanishadanea.
Tek u klasicnom razdoblju hinduizma (posle 500 pre Hrista) prvi put se pojavljuju imenovana bozanstva poput Shive ili Vishne. Ovo je verovatno i najbitnije razdoblje, koje je imalo najvise uticaja na moderan, sadasnji hinduizam. Tek od ovog perioda glavni bogovi postaju Brahma, Vishna i Shiva. Po prvi put se izgradjuju hramovi.
Sto se svetih pisama hinduizma tice, najbitnije i najuticanjnije su
cetiri vede, koje se sastoje iz
Samhita i tri komentara,
Brahmanas,
Aranyakas i
Upanishaden. Skupina ova tri komentara naziva se
Shruti, „ono sto je cujeno”. Svi ostali duhovni spisi nazivaju se Smriti (“secanje”).
Sto se ogromne fame oko krava :D u hinduizmu tice, objasnjenje je jako prosto: sama podloga hinduizma je pravednost i sazaljenje prema svakom zivom bicu, bilo zivotinji ili biljki. Samim time, ogroman procenat hinduista se hrani iskljucivo veganski, tj., neki idu toliko daleko, da cak ne cupaju biljke. Ako kao primer uzmete jabuku: ultra - hinduista ce cekati dok sama ne padne sa drveta, ali je nece ubrati.
Veza sa kravom (
go):
Krishna je u nekim spisima okarakterisan kao
govinda (
pastir krava), a u nekim drugim je
Gopala (
onaj koji stiti krave). Njegova saputnica
Radha je
Gopi (
pastirka), dok je
Shivin nacin pokretanja jahanje bika (
nandi).
Cak i nakon sto je indijska vlada ukinula takozvane
kaste, u hinduizmu one jos uvek igraju jako bitnu ulogu. Po hinduistickom verovanju svaki covek prema zaslugama u proslom zivotu biva rodjen u odredjenoj kasti. One se dele na sledeci nacin:
Brahmani su duhovne vodje hinduizma
Kshatriyas je ratnicka kasta. U vreme kraljevstva u Indiji, njihov zadatak se mogao uporediti sa zadatkom kraljevske garde.
Vaishyas je kasta pastira i trgovaca.
Shudras je kasta sluga. Njihova obaveza je da sluze trima prethodnim kastama.
Ispod ove cetiri kaste mozemo naci i „kastu nedodirljivih”. U tu kastu spadaju ljudi najnizeg moguceg staleza, koji obavljaju poslove kao sto su rad u javnoj cistoci, ciscenje toaleta i slicno.
Izvori:
David Frawley – „Spiritual praxis of Vedanta”
Wilfried Huchzermeyer – “Die heiligen Schriften Indiens – Die Geschichte der Sanskirt-Literatur”
Kim Knott – „Der Hinduismus – Eine kurze Einführung“
Prevod na srpski, adaptacija i text: Aenima