ATEIZAM
Ateizam je stanje nemanja teistickih verovanja, ili aktivno neverovanje u postojanje bozanstava.
Ateizam je negacija odredjenog koncepta vere neodvojiva od samog koncepta odnosno smisla koji odredjena vera predstavlja. Da ateizam nije nista drugo do druga strana medalje ovako ili onako shvacene religioznosti, koji se uglavnom javlja kao odredjena antiteza, odnosno negacija nekog religioznog stava, glavna je postavka od koje bi ovaj kratak esej trebao krenuti. S druge strane, zacetak ovakvog razmisljanja, kao mog, je knjiga Edith Stein „Znanje i vera“,a autorka u njoj kaze: "Cinjenica da su milioni ljudi ateisti ne govori protiv ovoga. Ateizam bi se mozda trebalo shvatiti u totalno razlicitom smislu kod razlicitih ljudi. Ako se njime misli poricanje Bozje egzistencije, onaj koji nece, mora pripisati odredjeno znacenje reci Bog - ustvari, zbog ovog zahteva, mora joj dati isto znacenje koje joj pridaju vernici, s obzirom da je ono sto oni vjeruju, ono sto on, naravno, seli poreci".
U ovom kratkom ulomku iz knjige Edith Stein mozemo prepoznati nekoliko pitanja koja nam tako shvacen ateizam otvara. To je pre svega pitanje pozitivne definicije ateizma koja ne bi bila vezana uz odredjenu religioznu doktrinu, pa zatim sve do pitanja moze li se ateizam uopste odrzati kao pozitivan pogled na svet, ako mu se izmakne uporiste ovako ili onako shvacene religioznosti.
Ateizam koji se najcesce srece uglavnom je trivijalna verzija negacije jos trivijalnije shvacenog religioziteta. Negiranje postojanja nekog viseg bica koje bi bdelo nad sudbinama smrtnika i pritom imalo gotovo sve antropomorfne atribute za ateizam postaje nepotpuno u onom trenutku kada se religiozitet počne vezati uz ontolosku osnovu, odnosno kada transcendira antropocentrizam. Na taj nacin ateizam, koji stoji na cvrstom tlu sve dok se vezuje uz specifican religiozni koncept tako sto ga pritom negira, naci ce se u situaciji da se probudi iz "dogmatskog dremeza" cim se pitanje religioziteta vise ne veze iskljucivo uz coveka vec ga prevazilazi odredjenom religiozno-ontoloskom koncepcijom.
Takva koncepcija, koja vise ne pita za mesto, duznosti ili svrhu coveka u svetu, na taj nacin konstruise obrazac covekovog drustvenog pa i najintimnijeg zivota i vec pri kosmoloskim pitanjima naci ce se u vakumskom prostoru. Naime, cim se oduzme od antropomorfnih atributa koje razlicite religije pripisuju Bogu, ostaju nerazjasnjena ona pitanja koja jos od Kantovih kosmoloskih antinomija pa do danas bune filozofe i naucnike. S druge strane, oduzmemo li i pitanja koja ostaju vezana uz realitet u smislu pokusaja promisljanja onih atributa koji su za taj realitet bitni i vezani, kao sto su to pocetak i kraj postojeceg odnosno kosmosa ili pitanje njegove beskonacnosti odnosno ogranicenosti, naci cemo se u podrucju ciste ontologije koja za svoj predmet ima samo postojece, kao ono sustinsko egzistenciji svega postojeceg.
Izvor: Edit Stein - Wissen und der Glaube
Prevod na srpski & adaptacija: Aenima
__________________
.
|