Radio sam i ziveo 3 godine na zapadu,i to mi je bilo najdragocenije zivotno iskustvo.Zao mi je svih nasih ljudi koji su rasejani po belom svetu,a napustili su jednu predivnu zemlju kao sto je Srbija.Upoznao sam mnogo njih koji zive i tamo kao mucenici,nemaju novac ni za povratnu kartu,a puno njih koji bi se i vratili,nece jer bi ih bilo sramota od ovdasnjeg okruzenja.Onaj ko hoce da radi i da se potrudi,ima perspektivu i ovde,samo sto to vecina shvati kada ode negde daleko,i kada pocne da zaradjuje.Voleo bih kada bi svi koji to zele mogli da odu na zapad,i da na svojoj kozi osete kako izgleda tamo raditi , zaradjivati i ziveti.Da nisam imao tu priliku,i dan danas bih bio nesrecan,ovako,vise cenim zemlju u kojoj sam rodjen,i u kojoj bi vecina ljudi na planeti volela da zivi.Samo mi je i dalje nejasno,sta je to u nasim glavama,da nam je sve tudje lepse i privlacnije,a nase nista ne valja?Da li su to one gastarbajterske price o lagodnom i lepom zivotu na zapadu i nasa zelja da stalno verujemo u bajke?Stalno razmisljam o tome.
|